Iako se nije odvijalo sasvim po planu, delom zbog toga što se riba nije ponašala potpuno u skladu s očekivanjima, a delom zbog promenljivog vremena, ovo pecanje bilo je vrlo dinamično i završeno je uz vrlo bogat ulov

Pra­te­ći na vi­še me­sta iz­ve­šta­je sa ra­znih vo­da, mo­ji dru­ga­ri i ja smo po­čet­kom no­vem­bra od­lu­či­li da u su­bo­tu uju­tru, iako su me­te­o­ro­lo­zi na­ja­vlji­va­li hlad­no i ma­glo­vi­to vre­me, po­ra­ni­mo i pro­ba­mo da na­đe­mo ne­ko­li­ko slo­bod­nih me­sta na de­snoj oba­li Du­na­va kod Sur­du­ka, pe­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no od Be­o­gra­da. Una­pred smo zna­li da to ne­će bi­ti la­ko, jer ka­da se pro­ču­je da je mre­na pro­ra­di­la, ri­bo­lo­va­ca tu do­đe mno­go, a ta­ko je bi­lo i ka­da smo u 4,30 č uju­tru sti­gli na vo­du. Udar­na me­sta bi­la su oči­gled­no za­u­ze­ta još to­kom no­ći, ali smo us­pe­li da na­đe­mo deo oba­le na kom će bi­ti do­volj­no pro­sto­ra i za nas i za par dru­ga­ra ko­ji će sti­ći ne­što ka­sni­je.

ZBOG SA­SVIM IZ­VE­SNE HLAD­NO­ĆE NA VO­DI, pri­ma­mu sam spre­mio dan ra­ni­je. Bu­du­ći da smo išli na mre­nu, opre­de­lio sam se za me­ša­vi­nu 2 kg hra­ne Won­der He­avy i 1 kg Bar­bel, obe iz asor­ti­ma­na bel­gij­ske fir­me Cham­pion Feed. Ta­ko sam do­bio te­šku sme­su krup­ne gra­nu­la­ci­je, s ja­kom aro­mom si­ra, ko­ja je u ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne (a tu se na da­lji­ni od oko 40 m pe­ca i s oni­ma od 120 do 150 g) sti­za­la na dno i tek na nje­mu se »otva­ra­la«, ši­re­ći po­tom una­o­ko­lo i jak mi­ris par­me­za­na i krup­ni­je ele­men­te ko­je sa­dr­ži (dro­blje­ne pe­le­te, keks u bo­ji i iz­mr­vlje­ne ži­ta­ri­ce) i sve ono što sam do­dao pri me­ša­nju, tj. na­kon pro­se­ja­va­nja – još kek­sa u bo­ji, ma­lo krup­ni­je pe­le­te i zr­na ku­va­ne ko­no­plje. Osim to­ga, aro­mu par­me­za­na, ko­ju hra­na Bar­bel već ima, po­ja­čao sam pri vla­že­nju do­da­ju­ći teč­nost (»li­kvid«) istog mi­ri­sa, ko­ja je pri­ma­mu i »za­ma­sti­la«, a pri sva­kom pu­nje­nju hra­ni­li­ca uba­ci­vao sam i do­sta mr­tvih cr­va (o če­mu ću ne­što vi­še na­pi­sa­ti pri kra­ju tek­sta).

NA­KON ŠTO SMO ODA­BRA­LI ME­STA s ko­jih će sva­ko od nas pe­ca­ti, sklo­pio sam dva šta­pa i od­lu­čio da jed­nim lo­vim na da­lji­ni od 40 m a dru­gim na 42 m, ka­ko bih vi­deo da li će ne­ka od njih bi­ti bo­lja, a i da bih br­že utvr­dio da li je ne­ki ma­mac even­tu­al­no pro­duk­tiv­ni­ji od dru­gih. Na jed­nom šta­pu sam od star­ta na udi­cu ka­čio »ru­žu« od 5-6 cr­va, a na dru­gom sam imao si­stem s udi­com na ko­ju sam di­rekt­no sta­vljao po tri cr­va, dok sam isto­vre­me­no na »trn« ve­zan is­pod nje na­ti­cao vaf­te­re (ma­le boj­li­je) s aro­mom be­log lu­ka.

Na sa­mom po­čet­ku pe­ca­nja do­bio sam jed­nog šlji­va­ra od 600-700 g na snop cr­vi­ća, a ne­du­go za­tim imao sam si­lo­vit uda­rac i po­sle pra­vo­vre­me­ne kon­tre ka oba­li je kre­nu­la pr­va ri­ba po ko­ju smo do­šli, krup­na mre­na. Po­sle iz­u­zet­ne bor­be bi­la je naj­pre u mo­jim ru­ka­ma, a on­da i u ču­var­ki, iz ko­je ću je, kao i svu osta­lu ri­bu, vra­ti­ti u vo­du po­sle za­vr­šnog sli­ka­nja.

ZA­TIM JE PO­ČE­LA MA­LA se­ri­ja ulo­va šlji­va­ra, ko­ji su bez pro­ble­ma uzi­ma­li ša­ran­sku udi­cu broj 10, s vaf­te­rom i tri cr­va. Na isti ma­mac uda­ri­la mi je... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 624-)

 

fShare