Za relativno kratko vreme, svestrani ribolovac postao je ekspert za lov šarana, između ostalog zahvaljujući tome što svake godine dvestotinak dana provodi na omiljenom mestu, na kom hvata desetine velikih šarana i sve ih vraća u vodu

Ovo je ma­la pri­ča o jed­nom ve­li­kom za­lju­blje­ni­ku u pri­ro­du i sjaj­nom pe­ca­ro­šu, ko­ji se po­sled­njih go­di­na pot­pu­no po­sve­tio lo­vu ša­ra­na. Ni­ko­la Du­kić iz Ti­te­la, ko­me je sa­da 40 le­ta, za­vo­leo je ri­bo­lov još kao de­čak. Is­pr­va je s dru­ga­ri­ma na Ti­si hva­tao de­ve­ri­ke, ba­bu­ške, šlji­va­re i dru­gu sit­ni­ju ri­bu, uglav­nom na gli­stu i kla­sič­ne du­bin­ke. Za­tim je iz­ve­sno vre­me va­ra­li­ča­rio štu­ke i smu­đe­ve, do­bi­ja­ju­ći i po­ne­ko som­če, da bi pre sa­mo se­dam go­di­na po­stao ša­ran­dži­ja. Me­đu­tim, vre­me ni­je gu­bio – u di­rekt­nim kon­tak­ti­ma upi­jao je zna­nja sta­ri­jih ko­le­ga, či­tao sve što bi mu do­šlo do ru­ku i po­tom to pro­ve­ra­vao u prak­si, pa­žlji­vo ana­li­zi­ra­ju­ći sva­ki iz­la­zak i ulov, pa je na taj na­čin ste­kao ve­li­ko is­ku­stvo u pe­ca­nju ti­skih ša­ra­na.

DA­NAS S PU­NIM PRA­VOM mo­že da ka­že da se u ri­bo­lo­vu ne osla­nja na sre­ću ne­go sa­mo na zna­nje, ve­šti­nu i upor­nost, bu­du­ći da to­kom se­zo­ne na re­ci pro­ve­de i pre­ko 200 da­na! Iz­van­red­no či­ta vo­du i pom­no pra­ti kre­ta­nje ša­ra­na u raz­li­či­tim go­di­šnjim do­bi­ma i po ra­znim vo­do­sta­ji­ma, kon­stant­no na­sto­je­ći da utvr­di i pra­vil­no­sti u po­na­ša­nju te ri­be za­vi­sno od tem­pe­ra­tu­re vo­de i nje­ne pro­vid­no­sti, va­zdu­šnog pri­ti­ska i me­se­če­vih me­na – pri­me­tio je ta­ko da je naj­vi­še ka­pi­tal­nih je­din­ki upe­cao to­kom me­na mla­dog i pu­nog me­se­ca.

NA­RAV­NO, PO­SEB­NU PA­ŽNJU NI­KO­LA PO­SVE­ĆU­JE pri­hra­nji­va­nju oda­bra­nog me­sta. S hra­nje­njem po­či­nje ne­ko­li­ko da­na pre pr­vih iz­la­za­ka u se­zo­ni (kra­jem zi­me), da bi na­sta­vio pred sam kraj lo­vo­sta­ja i on­da re­dov­no do­hra­nji­vao po­zi­ci­ju do kra­ja no­vem­bra, do ka­da naj­če­šće lo­vi. Sme­sa ko­ju ba­ca u vo­du sa­sta­vlje­na je naj­ve­ćim de­lom od sta­rog ku­va­nog ku­ku­ru­za; u njoj ima i ku­ku­ru­za še­ćer­ca, te ma­njih ko­li­či­na ti­gro­vog ora­ha i boj­li­ja, či­ju aro­mu me­nja za­vi­sno od go­di­šnjih do­ba, a ko­je ko­ri­sti i kao ma­mac (vi­di okvir »Boj­li­ji«).

IN­TE­RE­SANT­NO JE NJE­GO­VO za­pa­ža­nje da ka­pi­tal­ni ša­ra­ni na Ti­si naj­če­šće uda­ra­ju pre pod­ne, a da ve­o­ma do­bro zna o če­mu go­vo­ri i šta ra­di, ne­sum­nji­vo po­ka­zu­ju po­sled­nje broj­ke. Od 16. sep­tem­bra do 11. no­vem­bra, ka­da je pot­pi­snik ovog tek­sta raz­go­va­rao s njim ra­di pro­ve­re in­for­ma­ci­ja ko­je će­mo ob­ja­vi­ti, Du­kić je ulo­vio jed­nog ša­ra­na od 4,7 kg, če­ti­ri ko­ma­da te­ška iz­me­đu 5 i 7 kg, dva od 8 kg, šest ri­ba ko­je su ima­le iz­me­đu 9 i 10 kg, te čak 12 ka­pi­ta­la­ca ko­ji su me­ri­li od 10 do 16 kg, a uz to mu je šest krup­nih ri­ba spa­lo... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 624-)

 

 

fShare