Pe­ca­nje usred ve­li­kog gra­da naj­če­šće se sma­tra pu­kim ubi­ja­njem vre­me­na i iz­bo­rom iz nu­žde, ka­da ri­bo­lo­vac ne­ma vre­me­na ili mo­guć­no­sti da ide na ri­bom bo­ga­ti­je i ma­nje na­pad­nu­te te­re­ne. Me­đu­tim, ima i ne­kih iz­u­ze­ta­ka, bu­du­ći da su i na po­je­di­nim de­lo­vi­ma re­ka usred ur­ba­nih sre­di­na mo­gu­ći le­pi i re­dov­ni ulo­vi, pa čak i tro­fej­ni

Deo Du­na­va u No­vom Sa­du, iz­me­đu mo­sto­va, od­u­vek je bio za­ni­mljiv za ri­bo­lov, jer se tu sa obe­ju oba­la mo­že sva­šta pe­ca­ti, od be­le ri­be (de­ve­ri­ke, kru­pa­ti­ce, prot­fi­ša itd.), pre­ko bu­co­va i smu­đa, do so­ma. Do­dat­no je ovaj te­ren na atrak­tiv­no­sti do­bio to­kom bom­bar­do­va­nja, ka­da su sva tri no­vo­sad­ska mo­sta sru­še­na, pa je u vo­du do­spe­lo mno­go kr­ša, pri če­mu su na­ro­či­to do­bra me­sta za ri­bo­lov na­sta­la kod Že­že­lje­vog mo­sta, jer su tu na­go­mi­la­ni ko­ma­di be­to­na i kon­struk­ci­je (ko­ji ni­su u pot­pu­no­sti iz­va­đe­ni) pru­ža­li ri­bi mno­go za­klo­na, pa ti­me i od­lič­ne uslo­ve za ži­vot. I na­kon iz­grad­nje no­vog mo­sta, ovaj po­tes ostao je jed­na­ko za­ni­mljiv, pa na nje­mu mno­gi No­vo­sa­đa­ni pe­ca­ju, ka­ko iz plo­vi­la, ta­ko i sa oba­le.

Novisad

Ovaj te­ren ni­je ni­ma­lo lak, jer se na no­se­ćim stu­bo­vi­ma pri sva­kom po­ra­stu ni­voa za­gla­vlju­ju pa­nje­vi, gra­nje i dru­gi pli­va­ju­ći krš, či­me se stva­ra­ju ma­li br­za­ci, u ko­ji­ma vo­da vr­ti na sve stra­ne. Mno­go ima i kon­tra­to­ko­va, ko­je i naj­re­dov­ni­ji po­se­ti­o­ci ovog de­la re­ke te­ško mo­gu da »po­hva­ta­ju«, jer je sva­ki vo­do­staj pri­ča za se­be (bu­du­ći da vo­da raz­li­či­to te­če), a pod­vod­nih od­se­ka, pre­la­za, pla­toa i na­no­sa ima to­li­ko da ih je ne­mo­gu­će sve upo­zna­ti. Ne­ki od tih pre­la­za su ve­ći (du­bi­na se, npr., s 6 do 8 m sma­nju­je na 2-3 m), a dru­gi ma­nji, ali svi u ne­koj me­ri od­go­va­ra­ju ri­bi, bi­lo da se tu skri­va, da vre­ba plen, mre­sti se, zi­mu­je... Uz to, iz­nad tog de­la su ču­ve­ni ka­na­li­za­ci­o­ni is­pu­sti (po­zna­ti kaol Gov**re), na ko­ji­ma se po­seb­no ma­sov­no za­dr­ža­va be­la ri­ba, pa ne ču­di što se i tu mo­ta­ju raz­ne gra­blji­vi­ce, ko­ji­ma od­go­va­ra­ju ta­kva ra­zno­li­kost ži­vot­nog pro­sto­ra (mno­go be­le ri­be i hra­ne za nju, za­tim gra­nje, stu­bo­vi mo­sto­va, br­za­ci, pod­vod­ni spru­do­vi, od­se­ci, ru­pe, na­gli pre­la­zi du­bi­ne, kon­tra­to­ko­vi, raz­ne za­kač­ke, go­di­na­ma ve­za­ni bro­do­vi, ko­ji se ne po­me­ra­ju...). Sa­svim je ja­sno za­što je ovo svo­je­vr­sni pre­da­tor­ski el­do­ra­do i od­li­čan te­ren za va­ra­li­ča­re­nje... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 411-)

fShare