Zahvaljujući činjenici da dostiže veliku težinu, da je vrlo brojan u mnogim našim ravničarskim rekama i stajaćicama, da njegov dnevni ulov nije ograničen, te da većine drugih ribolovno zanimljivih mirnih vrsta ima sve manje, tolstolobik privlači sve više pažnje naših ribolovaca. Većina njih peca ga dubinskim metodom, ali ima i onih koji prednost daju plovku
Tolstolobik je još jedna od mnogobrojnih alohtonih riba koja se aklimatizovala u našim vodama. Čak bi se moglo reći da se primila i previše dobro, budući da se u mnogim sredinama prenamnožila (mresti se veoma uspešno tokom leta, u velikim ravničarskim rekama i plitkim stajaćicama, koje se zagreju na preko 27º C), pa ugrožava domaće vrste, pre svega tako što jede ogromne količine fito- i zoo-planktona, osnovne hrane mlađi svih vrsta riba, za koje onda ne ostaje dovoljno tamo gde »bik« prevlada.
Tolstolobika su pošteni ribolovci dugo lovili samo slučajno, uglavnom tako što bi ga nehotice zakačili za telo pri varaličarenju ili drugom vidu ribolova, ali u poslednje dve-tri godine, naročito otkako su mađarski proizvođači izbacili Technoplankton (brikete primame koja se polako otapa praveći maglu u vodi) sve više kolega ciljano lovi ovu vrstu, kako na stajaćim vodama (barama, kanalima, rukavcima), tako i na tekućim, i na plovak i dubinski. To je lako razumljivo, jer je tolstolobik vrlo borben, veoma brzo raste i uz to dostiže veliku težinu (kapitalci mogu imati i preko 40 kg), a kako se kreće u ogromnim jatima, mogući su i ulovi od više desetina kilograma dnevno (za ovu vrstu, kao i za druge veštački unete, od 2009. godine ne postoji kvota dnevnog ulova, već ribolovac može odneti koliko god da upeca).
NA UDICI JE TOLSTOLOBIK IZUZETNO borben i nije ga nimalo jednostavno izvaditi iz vode, naročito ako ne koristimo pribor za dubinski ribolov već bolonjez ili štek (ovo drugo mnogi takmičari naročito vole).
Pri pecanju na plovak najvažnije je da na dobro odabranom mestu, na kom znamo da ove ribe ima, sve vreme bacamo veliku količinu primame, napravljene tako da u vodi pravi »maglu«. Zato, a i radi uštede, koriste se usitnjeni i raskvašeni stari hleb i mleko u prahu, a osnova primame može biti i neka jeftinija brašnasta hrana... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 411-)