Za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da do­sti­že ve­li­ku te­ži­nu, da je vr­lo bro­jan u mno­gim na­šim rav­ni­čar­skim re­ka­ma i sta­ja­ći­ca­ma, da nje­gov dnev­ni ulov ni­je ogra­ni­čen, te da ve­ći­ne dru­gih ri­bo­lov­no za­ni­mlji­vih mir­nih vr­sta ima sve ma­nje, to­l­sto­lo­bik pri­vla­či sve vi­še pa­žnje na­ših ri­bo­lo­va­ca. Ve­ći­na njih peca ga du­bin­skim me­to­dom, ali ima i onih ko­ji pred­nost da­ju plov­ku

Tol­sto­lo­bik je još jed­na od mno­go­broj­nih aloh­to­nih ri­ba ko­ja se akli­ma­ti­zo­va­la u na­šim vo­da­ma. Čak bi se mo­glo re­ći da se pri­mi­la i pre­vi­še do­bro, bu­du­ći da se u mno­gim sre­di­na­ma pre­nam­no­ži­la (mre­sti se ve­o­ma uspe­šno to­kom le­ta, u ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma i plit­kim sta­ja­ći­ca­ma, ko­je se za­gre­ju na pre­ko 27º C), pa ugro­ža­va do­ma­će vr­ste, pre sve­ga ta­ko što je­de ogrom­ne ko­li­či­ne fi­to- i zoo-plank­to­na, osnov­ne hra­ne mla­đi svih vr­sta ri­ba, za ko­je on­da ne osta­je do­volj­no ta­mo gde »bik« pre­vla­da.

Tolstolobik

Tol­sto­lo­bi­ka su po­šte­ni ri­bo­lov­ci du­go lo­vi­li sa­mo slu­čaj­no, uglav­nom ta­ko što bi ga ne­ho­ti­ce za­ka­či­li za te­lo pri va­ra­li­ča­re­nju ili dru­gom vi­du ri­bo­lo­va, ali u po­sled­nje dve-tri go­di­ne, na­ro­či­to ot­ka­ko su ma­đar­ski pro­iz­vo­đa­či iz­ba­ci­li Tec­hno­plank­ton (bri­ke­te pri­ma­me ko­ja se po­la­ko ota­pa pra­ve­ći ma­glu u vo­di) sve vi­še ko­le­ga ci­lja­no lo­vi ovu vr­stu, ka­ko na sta­ja­ćim vo­da­ma (ba­ra­ma, ka­na­li­ma, ru­kav­ci­ma), ta­ko i na te­ku­ćim, i na plo­vak i du­bin­ski. To je la­ko ra­zu­mlji­vo, jer je tol­sto­lo­bik vr­lo bor­ben, ve­o­ma br­zo ra­ste i uz to do­sti­že ve­li­ku te­ži­nu (ka­pi­tal­ci mo­gu ima­ti i pre­ko 40 kg), a ka­ko se kre­će u ogrom­nim ja­ti­ma, mo­gu­ći su i ulo­vi od vi­še de­se­ti­na ki­lo­gra­ma dnev­no (za ovu vr­stu, kao i za dru­ge ve­štač­ki une­te, od 2009. go­di­ne ne po­sto­ji kvo­ta dnev­nog ulo­va, već ri­bo­lo­vac mo­že od­ne­ti ko­li­ko god da upe­ca).

NA UDI­CI JE TOL­STO­LO­BIK IZ­U­ZET­NO bor­ben i ni­je ga ni­ma­lo jed­no­stav­no iz­va­di­ti iz vo­de, na­ro­či­to ako ne ko­ri­sti­mo pri­bor za du­bin­ski ri­bo­lov već bo­lo­njez ili štek (ovo dru­go mno­gi tak­mi­ča­ri na­ro­či­to vo­le).

Pri pe­ca­nju na plo­vak naj­va­žni­je je da na do­bro oda­bra­nom me­stu, na kom zna­mo da ove ri­be ima, sve vre­me ba­ca­mo ve­li­ku ko­li­či­nu pri­ma­me, na­pra­vlje­ne ta­ko da u vo­di pra­vi »ma­glu«. Za­to, a i ra­di ušte­de, ko­ri­ste se usit­nje­ni i ras­kva­še­ni sta­ri hleb i mle­ko u pra­hu, a osno­va pri­ma­me mo­že bi­ti i ne­ka jef­ti­ni­ja bra­šna­sta hra­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 411-)

fShare