Iako bi naslov ovog teksta podjednako opravdano mogao glasiti i »MHE isušuju Balkan«, jer je pošast energetskog ludila zahvatila ceo region, zadržaću se na mikroplanu, tj. na meni bliskim i poznatim rekama, nad kojima se nadvija veoma crn i preteći oblak potpunog uništenja.
Kada se sada već dalekih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka pristupilo realizaciji ideje masovne gradnje hidroelektrana na području tadašnje SFRJ, o zaštiti prirode i njenih retkosti nije se kod nas vodilo skoro nimalo računa. Kaskajući za svetom oko pola veka i trpeći posledice uplitanja partizanštine i partijske ideologije u sve, pa i u pitanja razvoja energetike, pregradili smo svoje najlepše reke sa iole ozbiljnijim hidropotencijalom. Potrebe društva i industrije nisu se mogle zadovoljiti strujom dobijenom pregrađivanjem Temske, Moravice, Vučjanke... pa su na red došli Lim, Drina itd. Zanemarujući činjenicu da jedinu ozbiljnu i ekonomski isplativu struju proizvode gigantske elektrane poput Đerdapa i termoelektrana, srljalo se u projekte svuda »gde se drug Pavle kao dete igrao i izlazio crn od uglja«. Sada, skoro 60 godina od tog vremena stvarnog razvoja ozbiljne industrije i naraslih potreba urbanizovanog društva, sve to izgleda i prilično opravdano i neophodno državi koja je težila i ekonomskoj nezavisnosti.
A sve nesreće iz devedesetih i katastrofalna, organizovana politička pljačka zemlje nakon ratnih uništavanja biće izgleda samo najava najvećeg od svih uništenja – razaranja prirode, hidrografske strukture Srbije i celog regiona Balkana, samo zbog toga što su u uslovima svetske ekonomske krize ovde za pljačku ostali samo zemljište i voda.
Plan se sprovodi godinama, perfidno, najpre osnivanjem (najčešće vaninstitucionalno, samovoljom opštinskih vlastodržaca) komisija sastavljenih od poslušnih stručnjaka koji u dokumente Prostornih planova ubacuju na desetine lokacija gde bi opština izdavala dozvole za izgradnju tzv. mini-hidroelektrana (skraćeno MHE). Za opisivanje besmislenosti većine tih lokacija morao bih vam oduzeti mnogo vremena i prostora, ali ću svoje viđenje sažeti u samo dve reči – idiotluk i korumpiranost. Za opis opasnosti po prirodno okruženje i posredno komunalne potrebe bliskih naselja – nema dovoljno teških reči!
Preko hiljadu lokacija planiranih MHE nalazi se na gotovo svakoj postojećoj reci Balkana, a samo u Srbiji ih je između 700 i 800. Valjda smo mi nekakav lider u regionu po većini pitanja, pa shodno tome i u uništavanju. Zašto uništavanju, pita se možda neko ko nije baš upućen u planiranje sudbine svih srpskih reka.
Odgovori glase: 1. Zato što se za sve zamišljene hidroelektrane tipa »malih« dozvole dobijaju ubrzanim postupkom, u međuvremenu izmeštenim sa lokalnog nivoa, na republička ministarstva. Zanimljivo, za skoro sve dosadašnje projekte mišljenje o uticaju na životnu sredinu daje samo jedna firma... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 407-)