Pra­vi­lo da u ri­bo­lo­vu ni­jan­se če­sto od­lu­ču­ju, va­ži i u fi­de­ru, u kom je ve­o­ma va­žno ko­jom br­zi­nom hra­na is­pa­da iz hra­ni­li­ce i u kom slo­ju vo­de se to de­ša­va. I jed­no i dru­go mo­že­mo kon­tro­li­sa­ti i re­gu­li­sa­ti na ne­ko­li­ko na­či­na, a ovom pri­li­kom vam pred­sta­vljam je­dan od naj­pro­sti­jih i naj­jef­ti­ni­jih, ko­ji se pod­jed­na­ko do­bro po­ka­zao na vo­da­ma svih ti­po­va i za lov svih vr­sta mir­nih ri­ba

Od ne­ko­li­ko osnov­nih mo­de­la hra­ni­li­ca ko­je se upo­tre­blja­va­ju u fi­der ri­bo­lo­vu, da­le­ko naj­vi­še ko­ri­ste se ka­ve­zni. Kon­struk­ci­ja i ka­rak­te­ri­sti­ke či­ne ih pri­men­lji­vim na te­re­ni­ma sko­ro svih ti­po­va, ali to ne zna­či da su ta­kve hra­ni­li­ce sa­vr­še­ne. Na vo­da­ma sa br­žim to­kom i na me­sti­ma sa ve­ćom du­bi­nom, kao i ta­mo gde ima mno­go sit­ne be­le ri­be, ja­vlja­ju se pro­ble­mi, po­seb­no u ve­zi sa br­zi­nom is­pa­da­nja pri­ma­me iz njih. Mo­de­li sa mre­žom stan­dard­nih di­men­zi­ja (tj. sa ok­ci­ma pro­me­ra 4 x 4 mm) ima­ju re­la­tiv­no ve­li­ki »ras­tur«, ko­ji se mo­že de­li­mič­no sma­nji­ti ko­ri­šće­njem le­plji­vi­jih pri­hra­na, do­da­va­njem te­ške ze­mlje ili kom­po­nen­ti ko­je sme­su ve­zu­ju (le­pak za cr­ve, Co­lix i sl.). Oni ko­ji­ma je to sve pre­vi­še kom­pli­ko­va­no ili ne­do­stup­no iz ma kog raz­lo­ga, mo­gu po­seg­nu­ti za »ma­got« hra­ni­li­ca­ma (mo­de­li­ma od pla­sti­ke, sa ma­lim bro­jem ru­pa), ali se one kod nas sko­ro uop­šte ni­su »pri­mi­le«, pre sve­ga zbog vi­so­kih ce­na, pa je i po­nu­da na tr­ži­štu sla­ba.

Hranilicevelika

NA SRE­ĆU, PO­STO­JI jed­no­sta­van a uz to ve­o­ma jef­tin na­čin da se po­stig­ne že­lje­no – da hra­na iz ka­ve­znih hra­ni­li­ca spo­ri­je is­pa­da. Re­še­nje je u ob­le­plji­va­nju ka­ve­za izo­lir-tra­kom, či­me se mre­ža za­tva­ra de­li­mič­no ili u pot­pu­no­sti. Izo­lir-tra­ka se mo­že na­ći u svim »maj­stor­skim rad­nja­ma« (pro­dav­ni­ca­ma elek­tro­ma­te­ri­ja­la, far­ba­ra­ma itd.), kao i u ve­ćim me­ga­mar­ke­ti­ma i sl., po ce­ni od sto­ti­nak di­na­ra za ko­tur. Pre­po­ru­ču­jem vam da je ne ku­pu­je­te u naj­jef­ti­ni­jim ki­ne­skim rad­nja­ma i pro­dav­ni­ca­ma ko­je ima­ju isti asor­ti­man, već da se opre­de­li­te za ma­lo kva­li­tet­ni­ju (pa sto­ga sku­plju)– mek­šu, ela­stič­ni­ju i sa lep­kom ko­ji bo­lje dr­ži. Uzmi­te cr­nu tra­ku (ona po mom is­ku­stvu ri­bi naj­ma­nje upa­da u oči i sme­ta) ili tam­no­ze­le­nu (ako ta­kvu mo­že­te da na­đe­te). Sma­tram da be­la, žu­ta, cr­ve­na i dru­ge upa­dlji­ve bo­je ni­su naj­bo­lje re­še­nje, jer u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da je ri­ba opre­zni­ja mo­gu da je od­bi­ju od uzi­ma­nja hra­ne.

HRA­NI­LI­CA SE OB­LE­PLJU­JE u dva do tri slo­ja. Kra­je­ve tre­ba od­se­ći rav­no, a slo­je­ve iz­rav­na­ti pri­ti­ska­ju­ći ih pr­sti­ma ka­ko bi se što bo­lje me­đu­sob­no sle­pi­li, jer će ta­ko tra­ja­ti du­že. U za­vi­sno­sti od po­tre­be, tj. si­tu­a­ci­je, hra­ni­li­cu mo­že­mo ob­le­pi­ti pot­pu­no ili de­li­mič­no.

Pot­pu­no je ob­le­plju­je­mo tra­kom u slu­ča­je­vi­ma ka­da pe­ca­mo na iz­ra­zi­to ve­li­kim du­bi­na­ma (pre­ko šest me­ta­ra), ka­da vo­da ima jak tok i on­da ka­da že­li­mo da ve­ći deo sa­dr­ža­ja hra­ni­li­ce bu­de pla­si­ran na sa­mom dnu. Sa­svim ob­le­plje­na ka­ve­zna hra­ni­li­ca za­pra­vo je ista kao onaj mo­del hra­ni­li­ca otvo­re­nih kra­je­va (eng. »open end«) ko­ji na te­lu ne­ma ru­pi­ca. Iz nje hra­na iz­la­zi ne­ko­li­ko pu­ta spo­ri­je ne­go iz »obič­ne« ka­ve­zne hra­ni­li­ce, pa se pre­po­ru­ču­je i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da že­li­mo da iz­beg­ne­mo sit­nu be­lu ri­bu, ne­za­vi­sno od ka­rak­te­ri­sti­ka te­re­na na ko­me pe­ca­mo. Zbog za­tvo­re­nog te­la, pot­pu­no ob­le­plje­na hra­ni­li­ca ide­al­na je i za pla­si­ra­nje svih vr­sta ma­ma­ca. A ako pro­ce­ni­mo da nam je po­treb­na ma­lo ja­ča ak­tiv­nost pri­ma­me, mo­že­mo je ne­kim oštrim pred­me­tom ili ža­rom ci­ga­re­te iz­bu­ši­ti na ne­ko­li­ko me­sta... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 407-)

fShare