Pravilo da u ribolovu nijanse često odlučuju, važi i u fideru, u kom je veoma važno kojom brzinom hrana ispada iz hranilice i u kom sloju vode se to dešava. I jedno i drugo možemo kontrolisati i regulisati na nekoliko načina, a ovom prilikom vam predstavljam jedan od najprostijih i najjeftinijih, koji se podjednako dobro pokazao na vodama svih tipova i za lov svih vrsta mirnih riba
Od nekoliko osnovnih modela hranilica koje se upotrebljavaju u fider ribolovu, daleko najviše koriste se kavezni. Konstrukcija i karakteristike čine ih primenljivim na terenima skoro svih tipova, ali to ne znači da su takve hranilice savršene. Na vodama sa bržim tokom i na mestima sa većom dubinom, kao i tamo gde ima mnogo sitne bele ribe, javljaju se problemi, posebno u vezi sa brzinom ispadanja primame iz njih. Modeli sa mrežom standardnih dimenzija (tj. sa okcima promera 4 x 4 mm) imaju relativno veliki »rastur«, koji se može delimično smanjiti korišćenjem lepljivijih prihrana, dodavanjem teške zemlje ili komponenti koje smesu vezuju (lepak za crve, Colix i sl.). Oni kojima je to sve previše komplikovano ili nedostupno iz ma kog razloga, mogu posegnuti za »magot« hranilicama (modelima od plastike, sa malim brojem rupa), ali se one kod nas skoro uopšte nisu »primile«, pre svega zbog visokih cena, pa je i ponuda na tržištu slaba.
NA SREĆU, POSTOJI jednostavan a uz to veoma jeftin način da se postigne željeno – da hrana iz kaveznih hranilica sporije ispada. Rešenje je u oblepljivanju kaveza izolir-trakom, čime se mreža zatvara delimično ili u potpunosti. Izolir-traka se može naći u svim »majstorskim radnjama« (prodavnicama elektromaterijala, farbarama itd.), kao i u većim megamarketima i sl., po ceni od stotinak dinara za kotur. Preporučujem vam da je ne kupujete u najjeftinijim kineskim radnjama i prodavnicama koje imaju isti asortiman, već da se opredelite za malo kvalitetniju (pa stoga skuplju)– mekšu, elastičniju i sa lepkom koji bolje drži. Uzmite crnu traku (ona po mom iskustvu ribi najmanje upada u oči i smeta) ili tamnozelenu (ako takvu možete da nađete). Smatram da bela, žuta, crvena i druge upadljive boje nisu najbolje rešenje, jer u situacijama kada je riba opreznija mogu da je odbiju od uzimanja hrane.
HRANILICA SE OBLEPLJUJE u dva do tri sloja. Krajeve treba odseći ravno, a slojeve izravnati pritiskajući ih prstima kako bi se što bolje međusobno slepili, jer će tako trajati duže. U zavisnosti od potrebe, tj. situacije, hranilicu možemo oblepiti potpuno ili delimično.
Potpuno je oblepljujemo trakom u slučajevima kada pecamo na izrazito velikim dubinama (preko šest metara), kada voda ima jak tok i onda kada želimo da veći deo sadržaja hranilice bude plasiran na samom dnu. Sasvim oblepljena kavezna hranilica zapravo je ista kao onaj model hranilica otvorenih krajeva (eng. »open end«) koji na telu nema rupica. Iz nje hrana izlazi nekoliko puta sporije nego iz »obične« kavezne hranilice, pa se preporučuje i u situacijama kada želimo da izbegnemo sitnu belu ribu, nezavisno od karakteristika terena na kome pecamo. Zbog zatvorenog tela, potpuno oblepljena hranilica idealna je i za plasiranje svih vrsta mamaca. A ako procenimo da nam je potrebna malo jača aktivnost primame, možemo je nekim oštrim predmetom ili žarom cigarete izbušiti na nekoliko mesta... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 407-)