Zbog neo­če­ki­va­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra vo­de, to­kom ja­nu­a­ra su se na Du­na­vu i ne­kim dru­gim rekama pe­ca­le čak i ci­pri­nid­ne vr­ste ri­ba ko­je vo­le to­plu vo­du i naj­ak­tiv­ni­je su to­kom le­ta i ra­ne je­se­ni, po­put ša­ra­na i ba­bu­ške. No i u ta­kvim uslo­vi­ma naj­bo­lje su pro­la­zi­li oni ko­ji su se pri­dr­ža­va­li ne­kih kla­sič­nih zim­skih pra­vi­la.

Od neo­bič­no le­pog vre­me­na na sa­mom po­čet­ku 2014. go­di­ne ni­su se ovaj­di­li sa­mo lov­ci na gra­blji­vi­ce i sko­ba­lja (vr­ste ko­je tra­di­ci­o­nal­no do­bro ra­de u ovom pe­ri­o­du), već i lju­bi­te­lji pe­ca­nja onih ci­pri­ni­da ko­ji su u nor­mal­nim okol­no­sti­ma po hlad­no­ći sla­bo ak­tiv­ni, kao što su ša­ran i ba­bu­ška. I ma­da je po svoj pri­li­ci pra­va zi­ma ko­nač­no sti­gla do nas kra­jem pret­hod­ne ne­de­lje, sa­bra­li smo is­ku­stva iz pro­te­klih sed­mi­ca u ovaj pri­log sa ne­ko­li­ko pre­po­ru­ka, ko­je će, ve­ru­je­mo, mno­gi­ma bi­ti od ko­ri­sti ka­da se sle­de­ći put su­o­če sa slič­nim vre­men­skim pri­li­ka­ma.

jesen usred zime

IAKO BA­BU­ŠKA NE VA­ŽI ZA na­ro­či­to opre­znu ri­bu, u zim­skim uslo­vi­ma tre­ba ko­ri­sti­ti ose­tljiv pri­bor i što lak­še si­ste­me. Ko­li­ko ti fak­to­ri mo­gu da uti­ču na uspeh, mo­žda se naj­bo­lje vi­di u jed­nom od naj­po­se­će­ni­jih zi­mov­ni­ka te ri­be kod nas – u gor­njoj ma­ri­ni u Go­lup­cu, gde du­nav­sku »ba­bu« sva­ke zi­me pe­ca­ju sto­ti­ne ri­bo­lo­va­ca iz sko­ro svih kra­je­va Sr­bi­je. Oni ko­ji na ovaj kult­ni re­vir re­dov­no do­la­ze od­lič­no zna­ju da na ulo­ve zna­čaj­no uti­ču i na­iz­gled ma­le raz­li­ke u »fi­no­ći«. Če­sto se de­ša­va da du­bin­ka­ši ko­ji se tvr­do­gla­vo dr­že sna­žnih te­le­sko­pa, re­la­tiv­no de­be­lih naj­lo­na i ve­li­kih udi­ca za či­tav dan ne uhva­te ni de­se­tak ri­ba, dok isto­vre­me­no fi­de­ra­ši i plov­ka­ro­ši upe­ca­ju i po 30-40 je­din­ki! Pred­ve­zi preč­ni­ka 0,12-0,14 mm, osnov­ni naj­lo­ni od 0,16 do 0,20 mm i udi­ce ve­li­či­ne 16–14 su naj­bo­lji iz­bor za zim­sko pe­ca­nje sre­br­nog ka­ra­ša. Ba­bu­ška zi­mi če­sto uzi­ma ma­mac ve­o­ma pi­pa­vo, pa tre­ba pa­žlji­vo mo­tri­ti na šta­po­ve, na­ro­či­to ka­da se lo­vi na hleb, ko­ji je uz cr­vi­će i gli­ste je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca u ovom raz­do­blju. Plov­ka­ro­ši bi tre­ba­lo da ko­ri­ste pra­vil­no op­te­re­će­ne plov­ke iz­du­že­nih ob­li­ka i naj­ma­nje no­si­vo­sti ko­ja omo­gu­ća­va do­volj­no du­gač­ke za­ba­ča­je i od­go­va­ra­ju­ću pre­zen­ta­ci­ju mam­ca, dok fi­de­ra­ši­ma sa­ve­tu­je­mo upo­tre­bu naj­mek­ših vr­ho­va.

ZI­MI JE ME­TA­BO­LI­ZAM ri­ba uspo­ren, pa se po pra­vi­lu to­kom bor­be ma­nje oti­ma­ju ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, ali to ne zna­či da će­mo ša­ra­na iil krup­nu ba­bu­šku la­ko iz­va­di­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 342-)