Po­če­tak hlad­ni­jeg de­la go­di­ne je­dan je od udar­nih pe­ri­o­da za ri­bo­lov sko­ro svih ci­pri­ni­da. Na mno­gim re­ka­ma, je­ze­ri­ma, šljun­ka­ra­ma i ka­na­li­ma ostva­ru­ju se po­sled­njih sed­mi­ca od­lič­ni re­zul­ta­ti u lo­vu ra­znih vr­sta, od de­ve­ri­ke i ša­ra­na, do sko­ba­lja, no­sa­ra i mre­na. A uz pre­po­ru­ke ver­zi­ra­nog fi­de­ra­ša šan­se za uspeh bi­će još ve­će.

Jed­nom, ne ta­ko dav­no, po­sto­ja­la su če­ti­ri go­di­šnja do­ba ko­ja su se me­đu­sob­no ja­sno raz­li­ko­va­la. Sa po­pri­lič­nom toč­no­šću mo­glose re­ći što će ko­je od njih do­ni­je­ti i ka­kve bi vre­men­ske pri­li­ke u nji­ma tre­ba­lo oče­ki­va­ti. Zna­lo se kad bi mo­gle uče­sta­ti ki­še a ka­da sni­jeg, i kad će sun­ce že­sto­ko za­pe­ći. Zi­ma je bi­la zi­ma, lje­to je bi­lo lje­to, a pro­lje­će i je­sen bi­li su pri­je­la­zni pe­ri­o­di. Ne­ma to­ga vi­še! Svje­do­ci smo go­di­ne u ko­joj je ot­po­čet­ka sve bi­lo po­re­me­će­no i kri­vo. Te­ško je i sje­ti­ti se da­na u ko­jem ki­ša ni­je bar na­krat­ko pa­da­la, če­sto i u vi­še na­vra­ta, ta­ko da su čak i ve­ći dio lje­ta vo­do­sta­ji svih te­ku­ćih, pa i sta­ja­ćih vo­da bi­li po­vi­še­ni. O po­pla­va­ma da i ne go­vo­ri­mo. Sad smo ka­len­dar­ski već du­bo­ko u je­se­ni. Ne­ma vi­še ki­ša, da­ni sun­ča­ni i to­pli, vo­do­sta­ji se na­po­kon u pot­pu­no­sti sta­bi­li­zi­ra­li. Što i gdje sa­da lo­vi­ti? Pa za­pra­vo… svu­da i sve. Otvo­re­ne su do­i­sta baš sve op­ci­je i tre­ba što bo­lje is­ko­ri­sti­ti ova­kve uvje­te, jer je te­ško vje­ro­va­ti da mo­gu du­že po­tra­ja­ti.

Fider u jesen

NA ZA­TVO­RE­NIM VO­DA­MA ŠA­RA­NI su još i te ka­ko ak­tiv­ni, pa je pra­vo vri­je­me da ih se na­lo­vi­te me­tod fi­de­rom, do­bro pri­pre­mlje­nom hra­nom, tan­kim pred­ve­zi­ma i ma­lim udi­ca­ma. Pre­po­ru­čio bih vam ne­ku pri­ma­mu na slat­koj ba­zi, sa la­ga­nom ni­jan­som »smra­da«. Ne­dav­no sam od­lič­no lo­vio na mje­ša­vi­nu Brow­ning Crispy Carp i Big Fish, sa do­dat­kom 0,5 kg mlje­ve­nih ha­li­but pe­le­ta. Od ma­ma­ca je kod se­be do­bro ima­ti ra­znih lov­nih pe­le­ta (tu­ti-fru­ti aro­ma mi je do­ni­je­la naj­vi­še ri­ba), te ma­lih boj­li­ja, ku­ku­ruz še­će­rac, ali sva­ka­ko i cr­ve i ta­nje gli­ste, jer je nji­ho­va kom­bi­na­ci­ja u ovom pe­ri­o­du če­sto ne­nad­ma­šna. Od osta­lih ri­bljih vr­sta na sta­ja­ći­ca­ma su još od­lič­no ras­po­lo­že­ne i ve­li­ke de­ve­ri­ke, ba­bu­ške, žu­to­o­ke, cr­ven­per­ke, ali na­ža­lost i cver­gli, ko­ji­ma go­di ova to­pli­na. Za ri­bo­lov de­ve­ri­ka sva­ka­ko je bo­lji ne­ki od si­ste­ma sa ka­ve­znom hra­ni­li­com (eng. open end) i du­žim pred­ve­zom, a pa­ter­no­ster (sa udi­com na boč­nom pred­ve­zu, iz­nad hra­ni­li­ce) sma­tram naj­pri­klad­ni­jim. Lo­vi­te li plan­ski ve­li­ke de­ve­ri­ke, sa­vje­tu­jem vam da uspo­ri­te ma­lo ri­tam za­ba­ci­va­nja i bu­de­te str­plji­vi, pri­če­ka­te griz, jer one su uvi­jek ne­gdje ma­lo van hra­ni­li­šta i tre­ba im vre­me­na, ali i mi­ra, da pro­na­đu ma­mac, bu­du­ći da ni­ka­ko ne vo­le pre­tje­ra­no buć­ka­nje iz­nad gla­ve. Od ma­ma­ca je tan­ka cr­ve­na gli­sta na pr­vom mje­stu, ali i ne­ko­li­ko cr­ve­nih cr­va na tan­koj la­ga­noj udi­ci da­je pod­jed­na­ke re­zul­ta­te, po­ne­kad i bo­lje. Opet na­gla­ša­vam – na la­ga­noj udi­ci! U ri­bo­lo­vu ve­li­kih i opre­znih de­ve­ri­ka to je iz­nim­no va­žno... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 361-)

fShare