Ni­ka­kvo is­ku­stvo i zna­nje ne mo­gu po­mo­ći u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da ri­ba ne ra­di. Ali ka­da od ko­le­ga stig­ne in­for­ma­ci­ja da su po­sle du­žeg vre­me­na po­če­li da se ja­vlja­ju krup­ni­ji smu­đe­vi, ta­da sva­ka­ko vre­di iza­ći na vo­du i do­bro pre­če­šlja­ti iz­gled­ne po­zi­ci­je, a u ovom pe­ri­o­du i pri vi­so­kom vo­do­sta­ju to su pre sve­ga ka­me­nja­ri sa iz­ra­že­nom pro­me­nom du­bi­ne i ne pre­te­ra­no br­zom vo­dom.

Velika voda velika riba velika

Po­če­tak dru­ge po­lo­vi­ne ove go­di­ne su obe­le­ži­li ne­u­o­bi­ča­je­no vi­so­ki i pro­men­lji­vi vo­do­sta­ji Du­na­va, po­go­to­vo u gor­njem de­lu to­ka kroz na­šu ze­mlju. Shod­no to­me i re­zul­ta­ti ko­je smo u lo­vu smu­đa na ovoj re­ci ostva­ri­va­li dru­ga­ri sa ko­ji­ma re­dov­no pe­cam i ja uglav­nom su bi­li skrom­ni, naj­vi­še zbog to­ga što smo zbog vo­do­sta­ja pri­lič­no sma­nji­li broj ci­lja­nih iz­la­za­ka na tu ri­bu. Je­di­ni od pri­ja­te­lja ko­ji je u tom pe­ri­o­du po­vre­me­no imao bo­ljih re­zul­ta­ta u lo­vu te gra­blji­vi­ce dži­go­va­njem bio je Mi­lan Er­delj. S vre­me­na na vre­me je i po ve­li­koj vo­di imao so­lid­ne ulo­ve, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći to­me što je bio me­đu ret­ki­ma ko­ji su po­ku­ša­va­li ozbilj­ni­je da pe­ca­ju.

KO­NAČ­NO DO­ČE­KAV­ŠI DA PO­SLED­NJI ve­li­ki sep­tem­bar­ski ta­las pro­tut­nji i da vo­da kre­ne u opa­da­nje i la­ga­no bi­stre­nje, nas ne­ko­li­ko po­če­li smo da pla­ni­ra­mo i za­jed­nič­ke iz­la­ske na vo­du.

Su­bo­ta 27. sep­tem­bar je bio dan ko­ji obe­ća­va, ali sam ja zbog zdra­vlja i oba­ve­za ipak od­lu­čio da pro­pu­stim ce­lo­dnev­ni ri­bo­lov, dok su Mi­lan i Alek­san­dar Đu­ka Ju­ri­šić oti­šli na Du­nav. Do­go­vo­ri­li smo se da mi ja­ve re­zul­ta­te, što sam ce­log da­na želj­no iš­če­ki­vao. Me­đu­tim, po­ru­ka je sti­gla tek oko 20 č, ali su ci­fre od ko­jih se sa­sto­ja­la bi­le do­volj­ne da sed­nem u ko­la i kre­nem ka re­ci od­mah na­kon što sam po­slao sms: »Do­la­zim da vas sli­kam!«.

Dru­ga­ri su po iz­la­sku iz čam­ca pred objek­tiv apa­ra­ta iz­ne­li tri ri­be. Smu­đe­vi od 1,3 i 1,8 ki­lo­gra­ma su za na­še uslo­ve pro­seč­ni, ali je onaj tre­ći, dug 84 cm i te­žak 5,74 kg ka­pi­ta­lac ka­kav se kod nas ne lo­vi baš sva­kog da­na. Ukup­no uzev, bio je to sja­jan ulov po­sle du­žeg po­snog pe­ri­o­da. Po­sle sli­ka­nja smo se­li na ka­fu i pri­ja­te­lji su mi is­pri­ča­li ka­ko je te­kao dan. Iako su is­pro­ba­li mno­go po­zi­ci­ja i pre­zen­ta­ci­ja smu­đe­vi se uop­šte ni­su ja­vlja­li. Ipak, upor­no su ih tra­ži­li da­lje, a sve tri ri­be su im se ja­vi­le za 15 mi­nu­ta, u su­mrak, na po­zi­ci­ji bli­zu oba­le, za­klo­nje­noj od glav­ne ma­ti­ce, što de­lu­je kao sa­svim lo­gič­no, jer je vo­da još uvek bi­la mut­na, br­za i za oko dva me­tra iz­nad ni­voa na ko­ji smo na­vi­kli. Đu­ka je po ve­li­či­ni sred­njeg od tih smu­đe­va ulo­vio na Or­ka Si­re­nu od 15 cm, dok su obe Mi­la­no­ve ri­be uze­le 12 cm du­gog še­da istog pro­iz­vo­đa­ča. U raz­go­vo­ru smo se slo­ži­li smo se da bi i su­tra va­lja­lo bi­ti na vo­di, ali da iz­la­zak tre­ba da bu­de kra­ći, tj. ogra­ni­čen na pred­ve­čer­je. Po­što mi je ta­kav ras­po­red mno­go vi­še od­go­va­rao, od­lu­čio sam da se pri­dru­žim... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 361-)