Po­sled­njih go­di­na, pa­ra­lel­no sa pri­met­nim i stal­nim pa­dom broj­no­sti sko­ro svih do­ma­ćih vr­sta ri­ba, ra­ste me­đu ov­da­šnjim ri­bo­lov­ci­ma in­te­re­so­va­nje za sport­ske na­či­ne lo­va tol­sto­lo­bi­ka. Pred­sta­vlja­mo vam tek­stom, ski­com i fo­to­gra­fi­ja­ma je­dan od naj­jed­no­stav­ni­jih na­či­na, ko­ji je pri tom pro­ve­re­no efi­ka­san.

tolstolobikBe­li tol­sto­lo­bik (Hypophthal­michthys mo­li­trix) slat­ko­vod­na je ri­ba iz po­ro­di­ce ša­ran­ki (Cypri­ni­dae) ko­ja je na naš kon­ti­nent do­ne­ta iz Ki­ne. Hra­ni se plank­to­nom i al­ga­ma, ko­je usi­sa­va za­jed­no sa vo­dom i po­tom fil­tri­ra, ta­ko da se na mam­ce na­me­nje­ne dru­goj ri­bi hva­ta uglav­nom slu­čaj­no. Du­go se mi­sli­lo da ga je ne­mo­gu­će upe­ca­ti sport­ski – udi­com za usta, ali po­sled­njih go­di­na do­vi­tlji­vi ri­bo­lov­ci pro­na­la­ze raz­li­či­te na­či­ne da ga upra­vo ta­ko lo­ve. Svim tim va­ri­jan­ta­ma za­jed­nič­ko je pri­ma­mlji­va­nje ne­kom ras­tre­si­tom hra­nom, sa ko­jom ova sna­žna i bor­be­na ri­ba, ko­ja mo­že da do­stig­ne te­ži­nu i od pre­ko 40 ki­lo­gra­ma, usi­sa i udi­cu, bi­lo na­mam­če­nu (ku­gli­com sti­ro­po­ra, cr­vi­ći­ma, hle­bom...), bi­lo pra­znu.

Mo­ji pri­ja­te­lji i ja smo ne­dav­no na jed­noj od bač­kih sta­ja­ći­ca uspe­šno lo­vi­li si­ste­mom ko­ji je kom­bi­na­ci­ja plov­ka­ro­škog i du­bin­skog. On se sa­sto­ji od ve­ćeg plov­ka (ba­le­ri­ne), sa ja­kom i za­kri­vlje­nom do­njom »an­te­nom«, kroz ko­ju pro­la­zi osnov­ni naj­lon, a na do­dat­no oja­ča­no »ko­le­no« je po­sta­vlje­na sna­žna vr­ti­li­ca, za ko­ju su ve­za­ni no­sač pri­ma­me, tj. bri­ke­ta (ko­ji je u na­šem slu­ča­ju bio i ma­mac), kao i dve udi­ce. Mi smo ko­ri­sti­li osnov­ni naj­lon preč­ni­ka 0,36 mm, a iz­nad plov­ka ni­smo po­sta­vlja­li sto­per (ni­je po­tre­ban, jer je in­di­ka­ci­ja tr­za­ja la­ka i bez to­ga, bu­du­ći da ri­ba po­ne­se ceo si­stem u stra­nu). Od­lu­či­li smo se za olo­vo od 80 g ka­ko bi­smo mo­gli da za­ba­ci­mo što da­lje, ali nje­go­va te­ži­na mo­že bi­ti i ma­nja i ve­ća i ni­je ve­za­na za no­si­vost plov­ka, bu­du­ći da uteg le­ži na dnu. Iz­nad čvo­ra ko­jim je olo­vo ve­za­no za kraj glav­ne stru­ne sta­vlja­li smo jed­nu do dve per­li­ce ili sto­per-dva, ka­ko bi­smo za­šti­ti­li čvor... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 383-)