Ve­ći­na reč­nih ri­ba se ra­do za­dr­ža­va oko vr­ho­va ka­me­nih špo­ro­va, po­go­to­vo to­kom le­ta, ka­da tra­ži ne­što br­žu vo­du, ko­ja je hlad­ni­ja i bo­ga­ti­ja ki­se­o­ni­kom. Baš u toj zo­ni na­ći će­mo i smu­đa, kog će­mo za­vi­sno od uslo­va i ni­voa nje­go­ve ak­tiv­no­sti mo­ći da lo­vi­mo na ne­ki od tri osnov­na ti­pa vo­ble­ra ili na džig

Do­sa­da­šnji je deo le­ta, što ni­je neo­bič­no, obe­le­žen sla­bim ulo­vi­ma smu­đa na ve­ći­ni na­ših re­ka i je­ze­ra. Osnov­ni raz­log za to, osim iz­u­zet­no to­plog vre­me­na i ko­ma­ra­ca, ko­ji bo­ra­vak u pri­ro­di či­ne ne­pri­jat­nim (po­go­to­vo u krat­kim pe­ri­o­di­ma ka­da je ri­ba naj­ak­tiv­ni­ja), usled če­ga ve­ći­na pe­ca­ro­ša ma­nje i ide u ri­bo­lov, je­su eks­trem­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re vo­de. Smuđ je naj­ak­tiv­ni­ji ka­da je tem­pe­ra­tu­ra nje­go­ve ži­vot­ne sre­di­ne u op­se­gu od 8 do 16º C, dok mu tem­pe­ra­tu­re od pre­ko 25º C ni­ma­lo ne pri­ja­ju. Da bi­smo od­re­di­li gde, ka­da i ka­ko lo­vi­ti smu­đa u ta­kvim okol­no­sti­ma, mo­ra­mo ima­ti pred­sta­vu o to­me ko­li­ko je smuđ ak­ti­van u raz­li­či­tim uslo­vi­ma. To nas vra­ća na pi­ta­nje po­na­ša­nja smu­đa za­vi­sno od uslo­va u nje­go­vom okru­že­nju. Mo­žda će ne­ko po­mi­sli­ti da se to­me po­sve­ću­je su­vi­šna pa­žnja u ovom se­ri­ja­lu. No ti­me se va­lja po­za­ba­vi­ti, jer onaj ko bi us­peo da ovla­da ose­ća­jem za po­na­ša­nje smu­đa do­šao bi u po­sed va­ra­li­čar­skog sve­tog gra­la (još ni­sam sreo ni­ko­ga ko je tim ose­ća­jem ovla­dao u pot­pu­no­sti).

Smuđ kod napera

Iz­ve­sno je da u uslo­vi­ma to­ple, ni­ske i bi­stre vo­de spo­rog to­ka smuđ me­nja po­na­ša­nje i ve­ći deo vre­me­na pro­vo­di u du­bljim, pro­toč­nim i hlad­ni­jim zo­na­ma. Me­ta­bo­li­zam, tj. ži­vot­ne funk­ci­je su mu na mak­si­mu­mu, hra­ne ima na sve stra­ne i ne­ma po­tre­be za su­vi­šnim kre­ta­njem u okvi­ru sta­ni­šta. Ve­ći deo da­na pro­vo­di na dnu i na ve­ćim du­bi­na­ma, u ume­re­no ak­tiv­nom ras­po­lo­že­nju, a oba­li pri­la­zi no­ću i in­ten­ziv­no lo­vi u vi­še­ča­sov­nim in­ter­va­li­ma. Me­sta na ko­ji­ma bo­ra­vi pre­po­zna­tlji­va su po ja­kom pro­to­ku vo­de, iz­ra­že­nom re­lje­fu dna, ve­ćim po­to­plje­nim objek­ti­ma, du­gim i du­bo­kim ru­pa­ma, ka­me­nim re­gu­la­ci­ja­ma reč­nog to­ka i sve­mu što na ne­ki na­čin re­me­ti nor­ma­lan tok, ubr­za­va ga i iza­zi­va vr­tlo­že­nja. Sa oba­le se smuđ u let­njem pe­ri­o­du mo­že lo­vi­ti u krat­kim ju­tar­njim i ve­čer­njim cu­go­vi­ma, na br­za­ci­ma, oko ve­ćih pri­o­bal­nih obje­ka­ta i na uz­vod­nim špi­ce­vi­ma reč­nih ada.

PO NI­SKOM VO­DO­STA­JU, BR­ZA­CI se for­mi­ra­ju na me­sti­ma na ko­ji­ma glav­ni tok na­i­la­zi na ve­ću pre­pre­ku, a naj­i­zra­že­ni­je pre­pre­ke na re­ka­ma su ka­me­ne re­gu­la­ci­je – na­pe­ri. Na ski­ca­ma 1 i 2 pri­ka­zan je kla­si­čan na­per »T« ob­li­ka, ko­ji je ce­lim pro­fi­lom nad vo­dom sa­mo po ni­skom vo­do­sta­ju. Ka­me­ne re­gu­la­ci­je se ina­če po­sta­vlja­ju duž oba­la ko­je su iz­lo­že­ne ero­zi­ji reč­nog to­ka; uglav­nom su ko­so ili pa­ra­lel­no po­zi­ci­o­ni­ra­ne u od­no­su na oba­lu i kom­bi­no­va­ne sa ka­me­nom oba­lo­u­tvr­dom na njoj. Što vi­še ka­men za­di­re u vo­du, br­zak je sna­žni­ji, li­man i po­vrat­ni tok su ve­ći i oku­plja­nje svih vr­sta ri­ba na ta­kvom me­stu u let­njem pe­ri­o­du je ma­sov­ni­je. Pri­stup na­pe­ru sa oba­le mo­guć je ka­da je ovaj pot­pu­no suv ili ka­da ga vo­da plit­ko pre­li­va i pro­vla­či se kroz ka­me­nje. To su i naj­bo­lji uslo­vi za ri­bo­lov, jer kad vo­da na­ra­ste i tok po­sta­ne pre­jak, ri­ba se skla­nja na mir­ni­ja me­sta sa op­ti­mal­nim pro­to­kom.

Sa ka­me­ne re­gu­la­ci­je i oko nje smu­đa mo­že­mo va­ra­li­ča­ri­ti na vi­še na­či­na i na ne­ko­li­ko me­sta. Na ski­ci 1 pri­ka­zan je pri­stup br­za­ku sa ka­me­na i ozna­če­na su me­sta iz­ba­ča­ja – u od­no­su na tok vo­de – za tri ti­pa vo­ble­ra. Pli­ći deo br­za­ka kon­tro­li­še se teh­ni­kom vo­đe­nja pli­va­ju­ćeg plit­ko­za­ra­nja­ju­ćeg vo­ble­ra, ko­ji za­ba­cu­je­mo na me­sto C i vo­di­mo li­ni­jom br­za­ka.... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 382-)