Plov­ka­re­nje krup­ne ba­bu­ške, be­le ri­be i ša­ra­na na sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma jed­na je od naj­za­ni­mlji­vi­jih ri­bo­lov­nih di­sci­pli­na. Osnov­ni fak­to­ri uspe­ha su do­bro oda­bra­na pri­hra­na i me­sto, ali i upor­nost i sprem­nost da eks­pe­ri­men­ti­še­mo sa si­ste­mom i mam­ci­ma, jer ne­ret­ko do­bar ulov do­la­zi po­sle mno­gih ne­u­spe­lih po­ku­ša­ja da is­pro­vo­ci­ra­mo ri­bu da za­gri­ze.

U pe­ca­nju na plo­vak na ka­na­li­ma i du­nav­ci­ma, kad je o hra­nje­nju reč, već go­di­na­ma pri­me­nju­jem dva pri­stu­pa. Ili pri­pre­mam me­sto bar ne­ko­li­ko da­na una­pred, sva­ko­dnev­no ba­ca­ju­ći pri­ma­mu, ili, ako to ne mo­gu, po­ne­sem ko­li­či­nu do­volj­nu da po­ku­šam da ri­bu pri­vu­čem i pro­bu­dim joj ape­tit ne­po­sred­no pre pr­vog za­ba­ča­ja i za vre­me ri­bo­lo­va.

Kukuruz potraga

Ka­da imam vre­me­na i mo­guć­no­sti za vi­še­dnev­nu kam­pa­nju, to­kom ko­je sa­mo ba­cam hra­nu, i to uvek u isto do­ba, po­želj­no u ono ka­da ću pe­ca­ti, na­sto­jim da oda­be­rem me­sto od­go­va­ra­ju­će du­bi­ne, na ko­me ima vo­de­ne ve­ge­ta­ci­je i pre­pre­ka (gra­nja, pa­nje­va i sl.) ta­man ko­li­ko da ne one­mo­gu­ća­va ri­bo­lov a da se ri­ba mo­že sa­kri­ti. Ono ujed­no tre­ba da bu­de pri­stu­pač­no, ali bar do­ne­kle za­klo­nje­no od ra­do­zna­lih oči­ju, ka­ko mi trud ne bi bio uza­lu­dan (sav ulov vra­ćam u vo­du, a mno­go pu­ta mi se de­si­lo da mo­je raz­ra­đe­no me­sto za­po­sed­nu ala­vi lju­di, ko­ji od­no­se sve što upe­ca­ju, ne po­štu­ju­ći ni me­re, ni lo­vo­sta­je, ni ogra­ni­če­nja dnev­nog ulo­va).

DA BIH IZ­BE­GAO SIT­NU­RI­JU i pri­vu­kao krup­ni­ju ba­bu­šku i ve­će vr­ste be­le ri­be, kao i ša­ra­na, za vi­še­dnev­ne kam­pa­nje ne ko­ri­stim bra­šna­stu hra­nu već zr­na­stu. Naj­če­šće ba­cam sta­ri ne­ku­va­ni ku­ku­ruz, ali se po­ne­kad opre­de­lju­jem i za ne­ke dru­ge va­ri­jan­te – npr. za kom­bi­na­ci­ju ku­va­nog sta­rog ku­ku­ru­za (ko­ji je glav­ni sa­sto­jak), še­ćer­ca, pše­ni­ce, ko­no­plje i sta­rog usmr­de­log ku­ku­ru­za. Pri­hra­nji­va­nje znat­no po­ve­ća­va šan­se za do­bar ulov, ma­da po­ne­kad ni ono ni­je do­volj­no za uspe­šno pe­ca­nje, ko­je uvek zah­te­va jed­no isto – do­bro oda­bra­no i pra­vil­no hra­nje­no me­sto, pra­vi ma­mac i pre­zen­ta­ci­ju i ak­tiv­nu ri­bu. Raz­lo­zi ne­u­spe­ha, me­đu­tim, mo­gu bi­ti vr­lo ra­zno­li­ki – ne­ka­da se vre­men­ske pri­li­ke na­glo po­kva­re baš ka­da ja do­đem na pe­ca­nje, dru­gi put mi ne­ko za­u­zme me­sto, tre­ći put pri­ma­ma pri­vu­če cver­gla­ne, kor­nja­če ili vo­de­ne pa­co­ve, ne­ka­da ve­tar na­ne­se gra­nje i tra­vu na mo­ju po­zi­ci­ju i ta­ko je pri­vre­me­no upro­pa­sti. Ipak, naj­go­re se ose­ćam ka­da na vo­di za­tek­nem po­mor ri­be zbog tro­va­nja, jer mi­slim da za istin­skog lju­bi­te­lja ri­bo­lo­va i pri­ro­de ne­ma ve­će tra­ge­di­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 358-)

fShare