Po­sled­njih go­di­na sve vi­še ri­bo­lo­va­ca na Dri­ni sko­ba­lja pri­ma­mlju­je ba­ca­ju­ći u vo­du ve­li­ke ko­li­či­ne cr­va i pe­ca­ju­ći na njih. Ali ka­da na­stu­pi osku­di­ca cr­va, pa je ve­ću ko­li­či­nu ne­mo­gu­će pro­na­ći u mo­men­tu ka­da kre­će­mo na vo­du, mo­ra­mo se okre­nu­ti ne­kim po­ma­lo za­bo­ra­vlje­nim i za­po­sta­vlje­nim na­či­ni­ma pri­hra­nji­va­nja i jed­nom odav­no do­ka­za­no efi­ka­snom mam­cu.

Sir zemlja

Već go­di­na­ma ži­vim i ra­dim u Be­o­gra­du i pe­cam na Sa­vi, Du­na­vu i Ta­mi­šu, ali pr­vu lju­bav – Dri­nu – ne za­bo­ra­vljam i za nju odvo­jim bar me­sec da­na go­di­šnje, a kra­jem av­gu­sta sam na njoj pro­veo ce­lu sed­mi­cu u kon­ti­nu­i­te­tu. Uslo­vi za ri­bo­lov ni­su bi­li po­volj­ni, jer je ki­ša če­sto pa­da­la, pa je vo­da bi­la za­mu­će­na, a uz to je vi­še pu­ta u to­ku da­na, zbog in­ten­ziv­nog ra­da hi­dro­e­lek­tra­na, na­iz­me­nič­no bi­la što ve­o­ma vi­so­ka što iz­ra­zi­to ni­ska. Ipak, znao sam da ću, ako bu­dem upo­ran, ima­ti uspe­ha i ta­ko je i bi­lo.

Bu­du­ći da je vo­do­staj bio pro­men­ljiv, opre­de­lio sam se za deo re­ke kod me­sta Bo­ri­na, ne­da­le­ko od Lo­zni­ce, na ko­me mo­že da se pe­ca po svim ni­vo­i­ma (ko­le­ga­ma ko­je ne­ma­ju is­ku­stva na Dri­ni sa­ve­tu­jem da se pre iz­la­ska na vo­du oba­ve­zno kod lo­kal­nih ri­bo­lo­va­ca i u pe­ca­ro­škim rad­nja­ma ras­pi­ta­ju o to­me gde da idu, jer su bez to­ga šan­se za uspeh mi­ni­mal­ne i sve­de­ne na či­stu slu­čaj­nost).

OSNOV­NI SA­STO­JAK HRA­NE bi­la je no­va pri­ma­ma ita­li­jan­ske fir­me Tu­ber­ti­ni – La­sca Sa­vet­te Ca­ve­da­no Com­pe­ti­tion Li­ne, ko­ju sam već u ne­ko­li­ko na­vra­ta ko­ri­stio i sva­ki put se od­lič­no po­ka­za­la. Ona je iz­ra­zi­to fi­ne struk­tu­re, upi­ja do­sta vo­de, od­lič­no se le­pi i ima iz­ra­že­nu aro­mu par­me­za­na. Za ce­lo­dnev­no pe­ca­nje ko­ri­stio sam 3 kg ove pri­ma­me, 1 kg TTX-a (mle­ve­nog, is­pre­so­va­nog i pr­že­nog ku­ku­ru­za), dva na­ren­da­na sta­ra hle­ba i 5 kg te­ške ze­mlje.

Ve­o­ma je va­žno da se hra­na za pe­ca­nje na br­zoj re­ci kao što je Dri­na pra­vi bar tri sa­ta pre upo­tre­be (ja to ra­dim ve­če pred od­la­zak u ri­bo­lov), ka­ko bi upi­la do­sta vo­de i to­nu­la na že­lje­no me­sto, ne stva­ra­ju­ći pri tom »ma­glu« ko­ja pri­vla­či sit­nu ri­bu. Pri­pre­mu po­či­njem ta­ko što u u po­seb­nu po­su­du si­pam TTX i za­tim na­li­jem vo­du ta­ko da bu­de ot­pri­li­ke dva cen­ti­me­tra iz­nad ku­ku­ru­za (pri­bli­žno 0,7 l na 1 kg). Ka­da TTX upi­je tu pr­vu ko­li­či­nu vo­de, do­da­jem još oko dva de­ci­li­tra i opet ga osta­vim da i to »po­vu­če«, a po­tom ga si­pam u hra­nu, do­bro pro­me­šam i pu­stim da od­sto­ji dva­de­se­tak mi­nu­ta. Na­kon to­ga ce­lu ma­su vla­žim sa po 0,7 l vo­de, pra­ve­ći po­sle tog kva­še­nja još jed­nu dva­de­se­to­mi­nut­nu pa­u­zu. Sle­de do­da­va­nje te­ške ze­mlje, te­melj­no me­ša­nje, pro­se­ja­va­nje, pri­sa­je­di­nja­va­nje ren­da­nog hle­ba i za­vr­šno me­ša­nje.

Ulo­ga TTX-a je­ste da uči­ni hra­nu le­plji­vi­jom i da za­jed­no sa ren­da­nim hle­bom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 358-)

fShare