Uza­ne i plit­ke br­ze pla­nin­ske te­ku­ći­ce na­sta­nju­ju ne­u­po­re­di­vo ma­nje ri­be od onih ko­je ži­ve u ve­li­kim re­ka­ma i je­ze­ri­ma. Upr­kos to­me, lov pa­strm­ke na tim pre­div­nim vo­do­to­ci­ma ve­li­ko je uži­va­nje za one ko­ji­ma ni­je te­ško da se sa­ti­ma lo­ma­ta­ju po te­ško pro­hod­nom te­re­nu, ga­ze kroz vo­du po kli­za­vom ka­me­nju, pro­vla­če se kroz žbu­nje i ši­praž­je i sko­ro sve vre­me pe­ca­ju iz po­gnu­tog, se­de­ćeg ili kle­če­ćeg po­lo­ža­ja kako ih oštro­o­ke, opre­zne i za svo­ju ve­li­či­nu izuzet­no bor­be­ne ri­be ne bi ugle­da­le pre vre­me­na.

Lov pa­strm­ke na ma­lim pla­nin­skim vo­do­to­ci­ma za me­ne od­u­vek pred­sta­vlja pra­vi avan­tu­ri­stič­ki po­du­hvat i svo­je­vr­sni vr­hu­nac u re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu, bez ob­zi­ra na to što su šan­se da se uhva­ti iole krup­ni­ja ri­ba mi­ni­mal­ne. Kri­stal­no či­sta vo­da od ri­bo­lov­ca zah­te­va da se me­sti­ma pri­kra­da ne­čuj­no po­put In­di­jan­ca, jer opre­zne i pla­šlji­ve pe­ga­ve le­po­ti­ce in­stink­tiv­no re­a­gu­ju i na naj­ma­nju bu­ku i na­gle po­kre­te, be­že­ći od­mah u du­bi­nu i za­klon. Osim što mo­ra da bu­de u do­broj fi­zič­koj kon­di­ci­ji, onaj ko kre­ne u lov na pla­nin­ske pa­strm­ke tre­ba da bu­de vešt u ve­ra­nju po ste­na­ma i pro­vla­če­nju kroz pri­o­bal­ne gu­sti­še, ali i upo­ran i str­pljiv to­kom po­tra­ge za do­brim pri­li­ka­ma, po­što ona mo­že da tra­je ki­lo­me­tri­ma i sa­ti­ma.

Leptirići u brzaku

Po­to­ci i re­či­ce su čak i usred le­ta le­de­ni, ali ri­bo­lo­vac na mno­gim me­sti­ma do dru­ge oba­le mo­že da pre­đe ska­ču­ći sa ka­me­na na ka­men ili kre­ću­ći se pre­ko obo­re­nih de­ba­la, pa neo­pren­ski kom­bi­ne­zo­ni i du­bo­ke či­zme ni­su neo­p­hod­ni. U ve­ći­ni slu­ča­je­va, du­bo­ke ci­pe­le bi­će sa­svim do­volj­ne za ce­lo­dnev­ni bo­ra­vak u pla­ni­ni, a naj­bo­lje su se po­ka­za­li mo­de­li na­me­nje­ni pla­ni­na­ri­ma, bu­du­ći da se ne kli­za­ju po mo­krim ste­na­ma i ka­me­nju.

NE­KI VA­RA­LI­ČA­RI SI­GUR­NO ne­će po­ve­ro­va­ti u na­red­nu tvrd­nju, ali ja pa­strm­ku pod­jed­na­ko do­bro lo­vim i uz­vod­nim i niz­vod­nim za­ba­ča­ji­ma, a za ko­je ću se opre­de­li­ti od­re­đu­jem na osno­vu kon­kret­ne si­tu­a­ci­je (tj. po­zi­ci­je). Na ne­kim me­sti­ma bo­lje je sta­ti na kraj br­za­ka ili pre­li­va i uz­vod­nim za­ba­ča­ji­ma pre­tra­ži­ti vir ili jaz pred so­bom. Va­ra­li­cu (naj­če­šće lep­ti­ra­stu) na ta­kvim lo­ka­ci­ja­ma obič­no pu­stim da po­to­ne do dna i za­tim je pri­lič­no br­zo vu­čem niz stru­ju ka­ko bi pra­vil­no ra­di­la. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma ne­ret­ko mi se de­ša­va­lo da se pa­strm­ka iz du­blje vo­de la­ga­no spu­sti niz tok i za­u­sta­vi na sve­ga 2-3 me­tra od me­ne, u vo­di du­bo­koj je­dva 20-30 cm. Ta­da ri­bo­lo­vac mo­ra pro­sto da se uko­pa u me­stu i da što ma­nje po­kre­ću­ći ru­ke i te­lo za­ba­ci uz­vod­no od uoče­ne ri­be, na­kon če­ga če­sto usle­de uda­rac i uz­bu­dlji­va bor­ba, pra­će­na iska­ka­njem po­to­ča­re iz vo­de... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 358-)

fShare