Prak­tič­no u sa­mom cen­tru Be­o­gra­da ri­bo­lov­ci su odav­no pro­na­šli ne­ko­li­ko svo­jih oaza, u ko­ji­ma ih ima ma­nje ili vi­še pre­ko ce­le go­di­ne. Kod sa­mog Bran­ko­vog mo­sta se naj­bo­lje pe­ca u zim­skim me­se­ci­ma, ka­da se ri­ba tu naj­ma­sov­ni­je gru­pi­še, ali to me­sto ume da ob­ra­du­je i to­kom naj­to­pli­jeg pe­ri­o­da

Be­o­grad­sko pri­sta­ni­šte, ko­je se na­la­zi na de­snoj oba­li Sa­ve, niz­vod­no od Bran­ko­vog mo­sta, pri­vla­či to­kom ve­li­kog de­la se­zo­ne broj­ne lju­bi­te­lje pe­ca­nja, pre sve­ga one ko­ji hva­ta­ju be­lu ri­bu na plo­vak ili du­bin­ku, kao i lov­ce na gra­blji­vi­ce (smu­đa, bu­co­va i so­ma). Glav­ni raz­lo­zi za to su bli­zi­na naj­stro­žeg cen­tra pre­sto­ni­ce, do­stup­nost broj­nim li­ni­ja­ma grad­skog sa­o­bra­ća­ja (tram­vaj­skim i auto­bu­skim), ure­đe­na oba­la, ali i re­la­tiv­no ra­zno­vr­stan ri­blji fond (isti­na sa ve­o­ma ma­lim ude­lom ka­pi­ta­la­ca ma ko­je vr­ste), za ko­ji tre­ba za­hva­li­ti pri­rod­nim uslo­vi­ma, ali  i či­nje­ni­ci da je zbog ve­li­ke fre­kvent­no­sti ovaj deo po­šte­đen bar te­žih ob­li­ka kri­vo­lo­va (stru­ja­re­nja i ne­le­gal­nog po­sta­vlja­nja sta­ja­ćih i sa­mo­lov­nih mre­žar­skih ala­ta). Uz to, dva­de­se­tak me­ta­ra dug po­tes niz­vod­no od sa­mog mo­sta je je­dan od ve­ćih zi­mov­ni­ka be­le ri­be na užem grad­skom pod­ruč­ju, pa u nje­mu to­kom hlad­ni­jeg de­la go­di­ne ni­je la­ko na­ći me­sto ka­da ri­ba iole ra­di, ali do­sta ko­le­ga ima i u ovom pe­ri­o­du, čak i ka­da se ri­ba sa­svim pro­seč­no ja­vlja, kao što je bio slu­čaj to­kom dva iz­la­ska dvo­čla­ne re­dak­cij­ske eki­pe.

brankovmost

Ri­bo­lov na ovom me­stu ni­je sko­ro ni­ma­lo zah­te­van, po­što se pe­ca na vr­lo ma­loj da­lji­ni (od sa­me oba­le pa do naj­vi­še de­se­tak me­ta­ra od nje), ali ni­je ni naj­jed­no­stav­ni­ji, jer se ri­bo­lo­vac na­la­zi na ne­ko­li­ko me­ta­ra iz­nad vo­de (za­vi­sno od vo­do­sta­ja), što na­la­že upo­tre­bu šta­pa sa ma­ši­ni­com i do­no­si pro­blem ka­da tre­ba iz­va­di­ti iole ve­ću ri­bu. U na­stav­ku ovog tek­sta da­će­mo ne­ke osnov­ne na­po­me­ne za pe­ca­nje na toj lo­ka­ci­ji, ko­je su pri­men­lji­ve i na svim dru­gim slič­nim po­zi­ci­ja­ma.

OV­DE SE NA PRI­ROD­NE mam­ce be­la ri­ba naj­vi­še pe­ca na plo­vak (uglav­nom kla­sič­nim te­le­sko­pi­ma od oko 3 m ili krat­kim bo­lo­nje­zi­ma (do 4 m), a ma­nje kla­sič­nom la­kom du­bin­kom, dok za sa­da ma­lo ko pri­me­nju­je fi­der teh­ni­ku, iako je na­ša pro­ba po­ka­za­la da je ona sa­svim za­do­vo­lja­va­ju­će efi­ka­sna.

Du­ži­na šta­pa »kod Bran­ka« ni­je ključ­na, bu­du­ći da se mo­gu (i za pe­ca­nje sa hra­ni­li­com i za plo­vak ili kla­sič­nu du­bin­ku) ko­ri­sti­ti i oni od sa­mo 2,1 m. Va­žno je, ako že­li­mo da lo­vi­mo na fi­der, sa­mo to da vrh ni­je su­vi­še krut (neo­se­tljiv), a da je štap pri tom do­volj­no sna­žan da nji­me ri­bu, ko­ja mo­že te­ži­ti i ne­ko­li­ko sto­ti­na gra­ma, mo­že­mo da po­dig­ne­mo iz vo­de ne­ko­li­ko me­ta­ra i da je pre­ba­ci­mo pre­ko ogra­de. Ako že­li­te da ov­de ko­ri­sti­te pra­vi fi­der štap, sva­ki sna­žni­ji MH (me­di­um-he­avy/sred­nje-te­ški) štap ili re­al­no de­kla­ri­sa­ni H (he­avy) štap, sa te­ži­nom ba­ca­nja u ra­spo­nu od 80 do 120 g i vr­hom u ra­spo­nu sna­ge od 28 do 56 g (1-2 oz)  bi­će od­go­va­ra­ju­ći... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 430-)

fShare