Dži­go­vi su zbog kom­bi­na­ci­je do­bre lov­no­sti i pri­hva­tlji­ve ce­ne naj­češće ko­ri­šće­ne va­ra­li­ce za smu­đa i ši­rom sve­ta i kod nas. Ali ni mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji ih re­dov­no i uspe­šno upotrebljavaju ne raz­mi­šlja­ju o nji­ho­vim glav­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma i spe­ci­fič­no­sti­ma, ni­ti o to­me ka­ko se one mo­gu naj­bo­lje is­ko­ri­sti­ti

dzigovi

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ko­ji lo­ve smu­đa va­ra­li­com u 90 % slu­ča­je­va upo­tre­blja­va dži­go­ve. Ne­ka­da su dži­go­vi iz­ra­đi­va­ni od ži­vo­tinj­ske dla­ke ili sin­te­tič­kih vla­ka­na ve­za­nih za udi­cu sa olov­nom gla­vom (ta­kvi se i da­lje ko­ri­ste, pr­ven­stve­no u lo­vu mor­skih gra­blji­vi­ca). Da­nas su dži­go­vi va­ra­li­ce ko­je se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va sa­sto­je od mam­ca iz­ra­đe­nog od me­ke pla­sti­ke ili si­li­ko­na (naj­če­šće u ob­li­ku ri­bi­ce, gli­ste ili ve­li­kog cr­va sa re­pom u for­mi sr­pa), na­tak­nu­tog na džig udi­cu sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom. Svo­jom po­ja­vom, pre oko če­tr­de­se­tak go­di­na, na­pra­vi­li su pra­vu ma­lu re­vo­lu­ci­ju u smu­đo­lo­vu na na­šim vo­da­ma. Ovo­ga pu­ta re­ći će­mo ne­što o to­me ka­kve su to pro­me­ne iza­zva­li dži­go­vi u va­ra­li­ča­re­nju smu­đa i ko­je si­tu­a­ci­je re­ša­va­mo upo­tre­blja­va­ju­ći ih.

PRE PR­VIH DŽI­GO­VA, ko­ji su na na­še pro­sto­re do­ne­ti iz Ame­ri­ke, kod nas su se mo­gli ku­pi­ti jef­ti­ni kom­ple­ti ru­skih mi­kro­va­ra­li­ca – mor­mi­ški. Po svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, mor­mi­ške su dži­go­vi, jer ima­ju udi­ce sa uli­ve­nim olov­nim ote­ža­njem. Osmi­šlje­ne su i ko­ri­šće­ne mno­go pre svog ame­rič­kog pan­da­na, ali su ve­o­ma ma­le i slu­ži­le su za lov ban­da­ra i dru­gih ne­ve­li­kih gra­blji­vi­ca, a sa do­dat­kom cr­va ili ma­le gli­ste na udi­ci i za pe­ca­nje be­le ri­be. Uglav­nom su se upo­tre­blja­va­le za ri­bo­lov kroz otvo­re u le­du, tj. ta­ko da ver­ti­kal­no po­ska­ku­ju iz­nad dna. Ta va­ra­li­ca je bi­la lov­na u si­tu­a­ci­ji za ko­ju je na­me­nje­na i ve­ro­vat­no ni­je po­sto­ja­la po­tre­ba da se pred­nost nje­ne kon­struk­ci­je is­ko­ri­sti na dru­ge na­či­ne, tj. da se na­pra­vi isto to, sa­mo ve­će i pred­vi­đe­no za lov ve­ćih gra­blji­vi­ca. Dži­gu je slič­na ru­ska či­bu­ra­ška, ko­ja se sa­sto­ji od ri­bo­li­ke va­ra­li­ce, naj­če­šće na­lik gla­vo­ču, tj. pe­šu, na­pra­vlje­ne od sun­đe­ra, dvo­kra­ke udi­ce i olov­nog ute­ga ko­ji je sa udi­com spo­jen la­ba­vom ve­zom, naj­če­šće pre­ko al­ki­ce o ka­kvu se ka­če tro­kra­ke na va­ra­li­ca­ma. Ipak, dži­go­vi ka­kve da­nas ma­sov­no ko­ri­sti­mo su nam bez sum­nje sti­gli iz SAD i ni­je tre­ba­lo mno­go vre­me­na da po­sta­nu va­ra­li­ce ko­je se naj­vi­še ko­ri­ste na na­šim vo­da­ma.

DVA NAJ­PO­ZNA­TI­JA OB­LI­KA va­ra­li­ca za lov smu­đa su ri­bo­li­ki i cr­vo­li­ki. Ri­bo­li­ki ima re­pić sa spoj­le­rom (»rep­nom pe­čur­kom«) ko­ji vi­bri­ra pri­li­kom po­vla­če­nja i po­znat je pod na­zi­vom šed (eng. »shad«). Cr­vo­li­ki ima rad­ni deo u ob­li­ku sr­pa, ko­ji se pri­li­kom po­vla­če­nja de­for­mi­še, stva­ra ot­por i iza­zi­va vi­bra­ci­ju vi­še fre­kven­ci­je. Ime naj­po­zna­ti­je va­ra­li­ce tog ti­pa je Grub Tail, ali se na na­šim pro­sto­ri­ma odo­ma­ćio na­ziv »tvi­ster«, pre­ma de­lu ime­na pro­iz­vo­đa­ča po­me­nu­tog mo­de­la, fir­me Mi­ster Twi­ster. Po­sto­ji bez­broj kon­struk­ci­ja i kom­bi­na­ci­ja dva osnov­na mo­de­la i svi su ma­nje-vi­še lov­ni u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 430-)

fShare