Eks­trem­ne vre­men­ske pri­li­ke i če­ste osci­la­ci­ja vo­do­sta­ja uči­ni­le su po­sled­njih ne­de­lja ri­bo­lov na Ta­mi­šu znat­no te­žim ne­go što je uobi­ča­je­no u ovom pe­ri­o­du, ka­da bi ve­ći­na ci­pri­ni­da tre­ba­lo da ve­o­ma do­bro ra­di. Ipak, i u ta­kvim uslo­vi­ma, ver­zi­ra­ni ri­bo­lov­ci mo­gu da ostva­re do­bre ulo­ve, po­go­to­vo fi­der teh­ni­kom...

Već du­že vre­me smo se Mi­lan Ob­ra­do­vić Ka­laj i ja do­go­va­ra­li o za­jed­nič­kom ri­bo­lo­vu, ali smo se do­sta pre­mi­šlja­li oko iz­bo­ra me­sta. Ka­da smo od na­šeg pri­ja­te­lja Bo­ja­na Lju­bi­či­ća, ina­če vr­snog fi­de­ra­ša, sa­zna­li da na Ta­mi­šu kod To­ma­šev­ca do­bro ra­de be­la ri­ba i ba­bu­ška, od­lu­či­li smo da se za­pu­ti­mo na taj ve­o­ma po­pu­la­ran re­vir, na ko­ji ra­do do­la­ze i ri­bo­lov­ci iz uda­lje­nih de­lo­va Sr­bi­je, jer prem­da zah­te­van, ume da bu­de vr­lo iz­da­šan.

IAKO SMO DO­BRO PO­RA­NI­LI, me­sta u šu­mi su već bi­la za­u­ze­ta, pa smo bi­li pri­nu­đe­ni da se sme­sti­mo na tzv. pi­sti, gde je i Bo­jan lo­vio ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je. I Ka­laj i ja po­če­li smo da pe­ca­mo sa po dva fi­der šta­pa. Za­ba­ci­va­li smo na da­lji­nu od oko 30 m, una­pred pri­pre­mlje­ni na to da po­če­tak ne­će bi­ti na­ro­či­to iz­da­šan. I za­i­sta, u pr­vih po­la sa­ta ja sam uglav­nom na udi­ci imao gla­vo­če, a Ka­la­ju je do­sa­đi­vao si­tan ke­der. Me­đu­tim, na­kon to­ga, pr­vo se kod me­ne ja­vi­la vr­lo krup­na i bor­be­na ba­bu­ška, pa prot­fiš i na­kon to­ga i de­ve­ri­ka. Udi­ca ko­ju sam ko­ri­stio bi­la je vr­lo sit­na – Tri­a­na Ta­ka­ra AT 200 Nic, ve­li­či­ne 20, na pred­ve­zu Pe­sca­to­re de­blji­ne 0,12 mm, a naj­bo­lji ma­mac bi­la su dva be­la cr­vi­ća (ko­ri­stio sam i pin­ki­je i tan­ke gli­ste, ali sa ne­u­po­re­di­vo sla­bi­jim re­zul­ta­tom). Po­što je kod Ka­la­ja du­že vre­me i da­lje bi­la do­mi­nant­na sit­ni­ja ri­ba, on je is­ku­sno za­klju­čio da je raz­log to­me oda­bir hra­ne, te je re­šio da na­pra­vi dru­gi miks, ko­ji je ubr­zo po­čeo da da­je re­zul­ta­te.

Tamisvelika2

PO­SE­BAN PRO­BLEM PRA­VIO nam je na­gli po­rast Ta­mi­ša, zbog kog smo u vi­še na­vra­ta mo­ra­li da se sa ce­lo­kup­nim pri­bo­rom po­vu­če­mo. Jed­nog mo­men­ta je po­če­la da pa­da i ki­ša, pa sam ja, bu­du­ći da ni­sam po­neo ki­šo­bran, bio pri­nu­đen da pre­ki­nem sa pe­ca­njem. Ka­laj ni­je imao taj pro­blem i u na­red­nom sa­tu na­pra­vio je za­i­sta fan­ta­stič­nu se­ri­ju. Bi­lo je mi­li­na gle­da­ti ka­ko maj­stor­ski va­di de­ve­ri­ku za de­ve­ri­kom. To je onaj ideal u fi­der pe­ca­nju, ka­da ri­ba leg­ne na hra­nu i go­to­vo sva­ki za­ba­čaj do­ne­se uda­rac... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 434-)

fShare