Po­sled­nji ogrom­ni po­rast Du­na­va, ko­ji je u ne­kim ze­mlja­ma do­sti­gao re­kord­ni ni­vo, a i te ka­ko se ose­tio i kod nas, do­veo je do to­ga da ša­ran po­beg­ne iz vi­še rib­nja­ka lo­ci­ra­nih uz re­ku. Za­hva­lju­ju­ći tom »ne­plan­skom po­ri­blja­va­nju« go­la­ći su se jed­no vre­me ma­sov­no lo­vi­li u gor­njem i sred­njem to­ku Du­na­va kroz na­šu ze­mlju, a na­ro­či­to od Če­la­re­va niz­vod­no, sve do Groc­ke, na te­re­nu na kom ja sa svo­jim dru­ga­ri­ma već go­di­na­ma iz čam­ca du­bin­skim me­to­dom pe­cam ša­ra­na i ba­bu­šku.

Mnogo hrane mnogo ribe-velika

Čim je na­stu­pio pe­riod stag­na­ci­je vo­do­sta­ja, iza­šli smo na do­bro po­zna­ta me­sta kod Gro­čan­ske ade. Hra­nu smo na­pra­vi­li od ku­va­ne pre­kru­pe, ku­pov­ne pri­ma­me Star­fish Gro­und­ba­it Carp, sta­rog ku­va­nog ku­ku­ru­za i sku­va­ne ko­no­plje, a za kva­še­nje sme­se ko­ri­sti­li smo vo­du u ko­joj smo ter­mič­ki ob­ra­di­li ko­no­plju, bu­du­ći da je ona to­kom tog pro­ce­sa po­pri­mi­la za ci­pri­ni­de pro­ve­re­no ubi­tač­no efi­ka­snu aro­mu. Od te ma­se smo na­pra­vi­li ve­li­ke ku­gle, ko­je smo iz ru­ke spu­sti­li na dve oda­bra­ne po­zi­ci­je. Za­tim smo oti­šli ku­ći, sa na­me­rom da tu pe­ca­mo na­red­nog da­na.

Ra­no uju­tru iza­šli smo na vo­du sa no­vom ko­li­či­nom hra­ne, po­ve­li­kim ar­se­na­lom ma­ma­ca (do­ma­ći va­ljak, ku­va­ni ku­ku­ruz i ku­va­ni Cukk ku­ku­ruz sa aro­mom školj­ka/med), a za pu­nje­nje ka­ve­znih hra­ni­li­ca sa ote­ža­njem od 70 g oda­bra­li smo du­bin­sku hra­nu iz For­ma­xo­ve pa­le­te... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 330-)

fShare