Neodoljiva petica

Već du­go imam obi­čaj da po­sled­nji dan apri­la is­ko­ri­stim za sim­bo­lič­no za­tva­ra­nje pro­leć­ne se­zo­ne va­ra­li­ča­re­nja štu­ke, bu­du­ći da od pr­vog ma­ja po­či­njem da in­ten­hziv­no pe­cam smu­đa. 

Zbog mno­štva pri­vat­nih oba­ve­za, za ri­bo­lov sam ovog pu­ta na ras­po­la­ga­nju imao sa­mo tri ju­tar­nja sa­ta, pa sam za kra­tak po­ro­dič­ni iz­la­zak oda­brao jed­no je­zer­ce ne­da­le­ko od Po­ža­rev­ca, na ko­je smo sti­gli de­se­tak mi­nu­ta pre ne­go što je sun­ce po­če­lo da se po­ja­vlju­je iz­nad sti­ške rav­ni­ce, ali nam je od­mah bi­lo ja­sno da će dan uisti­nu bi­ti neo­bič­no to­pao, ka­ko su i prog­no­ze go­vo­ri­le. Moj otac se opre­de­lio za lov be­le ri­be na plo­vak, a Alek­san­dar i ja smo sa va­ra­li­čar­ci­ma u ru­ka­ma od­mah kre­nu­li u obi­la­zak iz­gled­nih me­sta, ko­ja na ovoj ne­ve­li­koj sta­ja­ći­ci mo­gu da pro­na­đem i za­tvo­re­nih oči­ju, bu­du­ći da sam na njoj pe­cao mno­go pu­ta.

Ni­smo pe­ca­li ni de­se­tak mi­nu­ta, ka­da sam na Or­ka Šed od 14 cm uhva­tio štu­ki­cu od 500-600 g, a već na sle­de­ćoj po­zi­ci­ji i moj sin je imao uda­rac, na be­li Sa­va­ge Ge­ar Can­ni­bal Shad od 12,5 cm, ali je mu štu­ka od­mah po­sle kon­tre spa­la.

Iako je pro­le­će ove go­di­ne oka­sni­lo do­bre tri ne­de­lje, dre­zga uve­li­ko bu­ja sa dna i na mno­gim me­sti­ma ote­ža­va vo­đe­nje ve­ći­ne ve­štač­kih ma­ma­ca. Ka­ko sam pro­pu­stio da po­ne­sem po­vr­šin­ce, pre­o­sta­li su nam lep­ti­ri, ko­je je sa vi­so­ko po­dig­nu­tim vr­hom šta­pa mo­gu­će vo­di­ti do­volj­no plit­ko. Alek­si sam dao Blue Fox ve­li­či­ne 4, u de­ko­ru ban­da­ra, a ja sam na kraj pred­ve­za od Hard Mo­noa no­si­vo­sti 40 lb sta­vio je­dan od svo­jih naj­ve­ćih fa­vo­ri­ta... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 323-)