Umesto 1. marta, kao što već dugo radim, ove godine sam sezonu varaličarenja pastrmke na salmonidnim rekama jugoistočne Srbije otvorio tek krajem aprila. A taj prvi, delimično isplanirani izlazak, bio je prilično neobičan i zanimljiv.
Naime, te nedelje je vreme bilo lepo i sunčano – kao stvoreno za boravak na vodi, ali sam, kao za inat, baš tog popodneva morao sa suprugom na svadbu u Aleksincu. Za svaki slučaj, u gepek sam krišom stavio ribolovačke pantalone, štap i kutiju sa varalicama. Tačno u 15 č, ušli smo u restoran, pozdravili se sa rođacima i ubrzo nakon što smo zauzeli mesta, veselje je počelo. Južnjačke svadbe su bučne, vesele i traju dugo, tako da sam bio gotovo siguran da niko neće primetiti, ako nakratko napustim skup. Krajnje oprezno sam Nataši i Teodori saopštio svoj tajni plan, uz obećanje da se neću dugo zadržati i koji minut kasnije već sam bio na putu prema Moravici.
Na delu koji protiče kroz Aleksinačku kotlinu, Moravica ne liči na planinske tekućice poput Vlasine, Visočice, Temske i Jerme, na kojima sam već mnogo puta pecao. Ali, iako mnogo više podseća na vodotok mrenskog tipa, kao što su Timok, Pek ili Kutinska reka, u njoj se još može naći pokoja pastrmka, ali sam ja u potrazi za pegavim lepoticama ipak krenuo uzvodno od grada.
ZADRŽAVAJUĆI SE KRAJ DUBLJIH VIROVA, najpre sam bacao leptiraste varalice Mepps Aglia i Comet veličine 1, sa plavim tačkicama, a zatim sam neko vreme pecao na leptir Balzer, takođe veličine 1 (težak 3 g), jedinu »normalnu« varalicu koju sam prošlog leta pronašao u prodavnici ribolovačkog pribora u grčkom primorskom mestu Paralija. Iako sam izgledna mesta pretraživao uporno i sa velikom koncentracijom, ništa se nije dešavalo, pa sam rešio da preskočim krivudavi deo toka i zaputim se još uzvodnije... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 324-)