Po­ne­kog ka­pi­tal­nog smu­đa uhva­ti­će i onaj ko ne zna go­to­vo ni­šta o toj ri­bi i o na­či­nu na ko­ji se ona lo­vi, po­go­to­vo ako če­sto ide na bo­ga­te te­re­ne. Ali oni ko­ji se po­tru­de da upo­zna­ju na­vi­ke te vr­ste ima­će ne­u­po­re­di­vo ve­će šan­se za uspeh i u te­škim uslo­vi­ma. Za­to se is­pla­ti ulo­ži­ti vre­me i ener­gi­ju u upo­zna­va­nje na­vi­ka i na­či­na ži­vo­ta tog ce­nje­nog pre­da­to­ra.

Ko­li­ko sam sa­mo pu­ta po­že­leo da se re­ka otvo­ri bar na se­kund, da vi­dim gde je ri­ba i da shva­tim za­što se po­na­ša ta­ko ka­ko se po­na­ša. Čak i ka­da su uslo­vi na­iz­gled ne­pro­me­nje­ni u od­no­su na pret­hod­ni dan, ne­što je ipak dru­ga­či­je i smuđ je na dru­gom me­stu, ak­ti­van je u dru­go vre­me i uzi­ma dru­ga­či­ji ma­mac. Ili ga uop­šte ne­ma. Za­što? Šta je to što ne zna­mo o nje­mu? Pro­či­tao sam svu li­te­ra­tu­ru ko­ju sam us­peo da na­ba­vim, na­šu i stra­nu, po­pu­lar­nu i na­uč­nu, ste­kao po­la ve­ka is­ku­stva u va­ra­li­ča­re­nju te ri­be, i po­red sve­ga ni­šta sa si­gur­no­šću ne mo­gu da tvr­dim. Na­vi­kao sam se da kad go­vo­rim o smu­đu uglav­nom ko­ri­stim iz­ra­ze: mo­žda, tre­ba­lo bi, ve­ro­vat­no, ako se de­si ovo – mo­žda će se de­si­ti ono...

Varaličarenje smuđa sa obale

Ipak, po­sle sve­ga mo­gu da ka­žem da sav taj trud ni­je bio uza­lu­dan. Na­čin na ko­ji po­sma­tram pro­blem i vi­sok pro­ce­nat is­prav­nih pro­ce­na u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma na ri­bo­lov­nom me­stu do­ne­li su mi za­do­vo­lja­va­ju­će re­zul­ta­te. S dru­ge stra­ne, sve ono što ne znam za me­ne je iza­zov, ko­ji me još dr­ži u ri­bo­lo­vu. Da­kle, do ka­kvih sam sa­zna­nja do sa­da do­šao i šta je to što mo­gu da vam pre­ne­sem da bi vam ri­bo­lov bio za­ni­mlji­vi­ji i da bi­ste u nje­mu bi­li uspe­šni­ji?

I SMUĐ, KAO I SVA­KA DRU­GA RI­BA, ima evo­lu­ci­jom ste­čen obra­zac po­na­ša­nja, ko­ji je u osno­vi isti za sve je­din­ke te vr­ste. Pro­me­ne u po­na­ša­nju uslo­vlje­ne su okol­no­sti­ma u ko­ji­ma ži­vi, tj. na raz­li­či­tim me­sti­ma se pri­la­go­đa­va uslo­vi­ma ko­ji su za taj te­ren spe­ci­fič­ni. Sva­ko sta­ni­šte ima svo­je ka­rak­te­ri­sti­ke, ko­je ga raz­li­ku­ju od osta­lih. Ne­ke su traj­ne a ne­ke pro­me­nji­ve i smuđ im se pri­la­go­đa­va u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ma, po­tre­ba­ma i na­go­nom da op­sta­ne u da­tim uslo­vi­ma. Ta­ko se, na pri­mer, na jed­noj re­la­tiv­no ma­loj te­ri­to­ri­ji kao što je Sr­bi­ja, smuđ u isto vre­me raz­li­či­to po­na­ša na Du­na­vu, Ti­si, Sav­skom je­ze­ru, ka­na­lu DTD, Đer­dap­skoj aku­mu­la­ci­ji itd. Da bi se for­mi­ra­la va­lja­na pret­po­stav­ka o po­na­ša­nju u okvi­ru ne­kog sta­ni­šta, neo­p­hod­no je ana­li­zi­ra­ti mo­guć­no­sti i po­tre­be tog pre­da­to­ra. Na taj na­čin odva­ja­mo bit­no od ne­bit­nog i iz­be­ga­va­mo za­blu­de, ko­je nas mo­gu od­ve­sti na po­gre­šan trag.

Ana­li­zu po­na­ša­nja smu­đa u ne­kim uslo­vi­ma tre­ba po­sta­vi­ti kao pro­blem ko­ji re­ša­va­mo uzi­ma­ju­ći u ob­zir oso­bi­ne ko­je su na­uč­no do­ka­za­ne. U pr­vom re­du se mo­že­mo oslo­ni­ti na po­dat­ke o nje­go­vim ču­li­ma, ko­ja ko­ri­sti pri­li­kom lo­va. Vid smu­đa je uslo­vljen gra­đom oka i tač­no se zna šta i ko­li­ko vi­di, a ka­ko do­ži­vlja­va to što vi­di – mo­že­mo sa­mo pret­po­sta­vi­ti. Kod smu­đa, ri­ba i uop­šte svih kič­me­nja­ka, mre­žnja­ča oka sa­sto­ji se od osnov­nih čul­nih sta­ni­ca – če­pi­ća (ču­nji­ća) i šta­pi­ća. Šta­pi­ći su ose­tlji­vi na sve­tlo i re­a­gu­ju i kad je ono naj­sla­bi­je. Ne omo­gu­ća­va­ju raz­li­ko­va­nje bo­ja, ali sa­svim do­bro de­fi­ni­šu kon­tu­re i po­kre­te... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 378-)

fShare