Lov mre­ne u je­se­njem pe­ri­o­du staviće na iskušenje i najveće istraživačke duhove. Ali oni ko­ji su sprem­ni da se po­tru­de i pro­na­đu ovu kra­lji­cu br­za­ka, ukoliko po­go­de njen dnev­ni je­lov­nik i do­bro uklo­pe sve ele­men­te pri­bo­ra i si­ste­ma, bi­će na­gra­đe­ni ri­bo­lo­vom za uži­va­nje i pam­će­nje.

Ako se za ne­ko go­di­šnje do­ba sa si­gur­no­šću una­pri­jed mo­že tvr­di­ti da će do­ni­je­ti ne­sta­bil­no vri­je­me i hi­dro­lo­ške pri­li­ke, to je sva­ka­ko je­sen. Mo­gu­će su sva­ko­dnev­ne pro­mje­ne tem­pe­ra­tu­re, ve­li­ke raz­li­ke iz­me­đu ju­tar­njih i po­dnev­nih, iz­mje­ne sun­ča­nih i oblač­nih pe­ri­o­da, ma­gle, vje­tro­vi, ki­še, olu­je, ne­pre­sta­ne osci­la­ci­je vo­do­sta­ja ri­je­ka... Jed­no­stav­no, je­sen je ta­kva! Uvje­ti na vo­da­ma, ka­ko na te­ku­ćim ta­ko i na sta­ja­ćim, uče­sta­lo se mi­je­nja­ju, pa se to sva­ka­ko od­ra­ža­va i na »ras­po­lo­že­nje« ri­ba, a s dru­ge stra­ne, te­ško je i bi­lo što una­pri­jed pla­ni­ra­ti, jer su­tra već (a po­ne­kad i za sa­mo sat ili dva) sve mo­že bi­ti dru­ga­či­je.

Obrnuti pristup

Sto­ga u ovom pe­ri­o­du uvi­jek tre­ba bi­ti spre­man na sve, br­zo se pri­la­go­đa­va­ti si­tu­a­ci­ji i vi­še ne­go ikad eks­pe­ri­men­ti­ra­ti sa mam­ci­ma, hra­na­ma, si­ste­mi­ma... Do­ga­đa se, pri­mje­ri­ce, da ne­ki ma­mac ra­di jed­no vri­je­me pa sta­ne. Za­to se ne­moj­te dr­ža­ti jed­nog! Tra­ži­te! Is­pro­ba­vaj­te! Ako ste lo­vi­li na cr­ve, po­ku­šaj­te sa tan­kom gli­stom ili kom­bi­na­ci­jom cr­va i gli­ste. Mo­žda vam ka­kva de­be­la gli­sta ili sa­mo po­la nje po­da­ri ri­bu. Po­ne­kad i na­iz­gled sit­ne pro­mje­ne, po­put cr­va vi­še ili ma­nje na udi­ci, mo­gu od­mah po­lu­či­ti re­zul­tat. Kat­kad je do­volj­no sma­nji­ti udi­cu za broj ili sa­mo ma­lo sta­nji­ti pred­vez... mo­žda ga ma­lo pro­du­ži­ti ili skra­ti­ti... ili ve­ću hra­ni­li­cu za­mi­je­ni­ti ma­njom, od­no­sno je­dan ri­tam za­ba­ci­va­nja dru­gim... Što god vam pad­ne na pa­met da bi mo­glo do­ni­je­ti griz, od­mah to uči­ni­te, ne če­kaj­te. Ima da­na kad ne po­ma­že baš ni­šta, ali po­treb­no je stal­no tra­ži­ti... A je­se­nji ri­bo­lov do­i­sta mo­že bi­ti osku­dan, ali isto ta­ko i iz­da­šni­ji no ikad. U ovoj po sve­mu ka­rak­te­ri­stič­noj je­se­ni bi­lo je, da­ka­ko, i jed­nog i dru­gog. Na za­tvo­re­nim vo­da­ma, ša­ra­ni i de­ve­ri­ke, pa čak i amu­ri, iz­vr­sno su ra­di­li sve dok jed­no ju­tro, na­kon pret­hod­nog vr­lo to­plog da­na, ni­je osva­nu­lo sa tem­pe­ra­tu­rom od sve­ga dva-tri ste­pe­na iz­nad nu­le. To je do­slov­no, ka­ko se ka­že, »pre­re­za­lo« ri­bu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 338, od 06.12.2013.-)

fShare