Udi­ca je je­dan od de­lo­va si­ste­ma ko­ji se ko­ri­ste u sva­kom ri­bo­lo­vu, i od či­jeg pra­vil­nog iz­bo­ra i kva­li­te­ta pre­sud­no za­vi­si ka­ko će­mo na pe­ca­nju pro­ći. Ovo­ga pu­ta po­ma­že­mo vam da se lak­še sna­đe­te u mo­ru mo­de­la ko­ji se pre­po­ru­ču­ju za mo­der­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com

Ne­ma ni­ka­kve di­le­me oko to­ga da udi­cu bi­ra­mo shod­no teh­ni­ci ko­ju ko­ri­sti­mo, te vr­sti i ve­li­či­nu mam­ca na ko­ji pe­ca­mo, od­no­sno ri­be ko­ja ga uzi­ma. Fi­der teh­ni­kom se na na­šim vo­da­ma hva­ta­ju sve vr­ste mir­nih ri­ba, od ka­u­gle­ra do ša­ra­na, pa je i pa­le­ta upo­tre­blji­vih udi­ca ogrom­na, od »gu­ta­li­ca« ve­li­či­ne 20 do ma­njih ša­ran­ki (ori­jen­ta­ci­o­no do br. 6 ili 8). Ka­ko pro­se­čan fi­de­raš, me­đu­tim, sa­svim si­gur­no ne­će ju­ri­ti ke­de­re, a lov ša­ra­na na otvo­re­nim vo­da­ma na ovaj na­čin je iz mno­go raz­lo­ga pre­vi­še zah­te­van, na fi­der se uglav­nom pe­ca­ju raz­ne vr­ste be­le ri­be (de­ve­ri­ka, bo­dor­ka, špi­cer­ka, kru­pa­ti­ca, sko­balj, mre­na, šlji­var, plo­ti­ca...) i ba­bu­ška. Ja­sno je sva­ko­me ko ne­što o lo­vu tih ri­ba zna da su za nje­ga po­god­ne udi­ce sred­nje sna­ge i ve­li­či­ne, ali to je još uvek pre­vi­še ši­ro­ko od­re­đe­nje da bi za­do­vo­lji­lo ne­kog ko že­li kon­kret­nu pre­po­ru­ku. Za­to sam se ne­ra­do pri­hva­tio to­ga da pro­bam da dam ne­ke pre­ci­zni­je smer­ni­ce, sve­stan da je to te­žak za­da­tak, u či­joj re­a­li­za­ci­ji ni­je mo­gu­će bi­ti pot­pu­no objek­ti­van, ali sam se po­tru­dio da pred­sta­vim mo­de­le ko­je smo u prak­si pro­ve­ri­li i ja i mno­ge mo­je ko­le­ge tak­mi­ča­ri ili is­ku­sni re­kre­a­tiv­ci, pa ve­ru­jem da će vam ovaj pre­gled po­mo­ći kao vo­di­lja ka­da za svo­je po­tre­be bu­de­te bi­ra­li udi­ce za pe­ca­nje sa hra­ni­li­com.

Udice

DREN­NAN WI­DE GA­PE mi je jed­na od omi­lje­nih udi­ca još ot­ka­ko sam pre de­se­tak go­di­na po­čeo da se ba­vim fi­der ri­bo­lo­vom. Ta­da sam ih na­ku­po­vao to­li­ko da i da­nas imam ne­ko­li­ko ne­na­če­tih pa­ko­va­nja i par de­se­ti­na ve­za­nih udi­ca ovog mo­de­la. Ta ko­va­ni­ca bron­za­nog fi­ni­ša je je­dan od ti­pič­nih pred­stav­ni­ka mo­de­la ši­ro­kog lu­ka (»wi­de ga­pe«). Sna­žna je i ro­bu­sna, sa vra­tom sred­nje du­ži­ne i mi­kro­je­zič­kom (ma­le­nom kon­tra­ku­kom). Pro­iz­vo­di se u ve­li­či­na­ma od 10 do 20 i sve su ve­o­ma upo­tre­blji­ve. Ova udi­ca omo­gu­ća­va lov krup­ni­jim mam­ci­ma, kao što su zr­na ku­ku­ru­za, pe­le­ti, mi­ni-boj­li­ji, kao i sno­pom gli­sta ili cr­vi­ća, te ra­znim kom­bi­na­ci­ja­ma. Me­ni je uvek bi­la omi­lje­na za lov krup­ni­je, ba­bu­ške, de­ve­ri­ke i cver­gla­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 436-)

fShare