Čak i onda kada je bela riba u velikim količinama grupisana u nekom zimovniku, nije je uvek la­ko na­ve­sti je da je­de, jer u hladnoj vodi ume da bude nezainteresovana za našu ponudu i da vrlo mrlja­vo uzi­ma čak i male mamce. Ali malo ekspe­ri­men­ti­sa­nja i strpljenja i ovog pu­ta dali su že­lje­ni re­zultat

Iako me je vre­men­ska prog­no­za za 15. fe­bru­ar obes­hra­bri­la do te me­re da sam čak po­mi­šljao da od­u­sta­nem od pla­ni­ra­nog pe­ca­nja, že­lja za uži­va­njem i do­zom adre­na­li­na je pre­vla­da­la, pa sam u ra­no ju­tro kre­nuo sa dru­ga­rom Đo­r­đem Ću­r­či­ćem u prav­cu Pan­če­vač­kog ri­ta. Us­put smo se do­go­va­ra­li gde da ide­mo, žaleći se na ve­o­ma ma­li iz­bor iz­gled­nih terena, jer zna­mo da je iz go­di­ne u go­di­nu sve te­že na­ći me­sto gde je ri­ba ak­tiv­na, a ko­je ri­bo­kra­di­ce nisu is­pre­gra­đivale mre­ža­ma. Po­sle raz­ma­tra­nja ra­znih op­ci­ja, ne­ka­ko smo se do­go­vo­rili da ode­mo na Ta­miš u Opo­vu, tač­ni­je na lo­ka­li­tet Vir, po­zna­ti zi­mov­nik, ali na­ža­lost, po­sled­njih se­zo­na (a ove po­go­to­vo), i ve­li­ko ste­ci­šte gra­bu­lja­ša i ne­sa­ve­snih du­bin­ka­ša i va­ra­li­ča­ra ko­ji lo­ve smu­đar­ke is­pod sva­ke me­re...

Tamis

Na vo­du sti­že­mo oko se­dam sa­ti i za­ti­če­mo po­do­sta ri­bo­lo­va­ca, iako vre­me nikome ne ide na ru­ku – du­va ve­tar, a u me­đu­vre­me­nu je po­če­la i ki­ša, ta­ko da te­ško mo­že da bu­de ne­pri­jat­ni­je. Đo­r­đe pred­la­že da pe­ca­mo na plo­vak, a ja pri­hva­tam, premda ni­sam odu­še­vljen tom ide­jom. Pri­pre­mam pri­ma­mu me­ša­ju­ći hra­ne Ba­bu­ška i De­ve­ri­ka iz asortimana 100% Catch, pa toj sme­si do­da­jem me­sne pe­le­te i tre­ći­nu te­ške ze­mlje ka­ko bih je ote­žao. Plasiram pri­ma­mu, za­ba­cu­jem i od­mah do­bi­jam cr­no­o­ku de­ve­ri­ku, a ne­du­go za­tim ri­bu iste vr­ste hva­ta i Đo­r­đe. Na na­šu ža­lost, to je bi­lo sve što smo tog da­na upe­ca­li na plo­vak.

Po­sle sko­ro dva sa­ta bez­u­spe­šnog po­ku­ša­va­nja da istom tehni­kom ulo­vim bar još ne­ku ri­bu, odlučujem da se pre­o­ri­jen­ti­šem na fi­der. Za po­četak sam pri­pre­mlje­noj hra­ni do­dao još mi­krope­le­ta i ki­lo­gram 100% Catch De­ve­ri­ke, a ka­ko ni­sam si­pao vo­du, ti­me sam sme­su uči­nio su­vljom i ne­što ras­tre­si­ti­jom, što mi je i bio cilj.

Na si­stem sam na­mon­ti­rao ka­ve­znu hra­ni­li­cu AS sa ote­ža­njem od 30 g (ma­da bi i ne­ka ma­lo lak­ša ve­ro­vat­no bi­la do­volj­na jer vo­da ni­je bi­la br­za). Osnov­ni naj­lon bio je Tra­buc­co Fe­e­der preč­ni­ka 0,18 mm, a na kraj pred­ve­za od mo­no­fi­la Col­mic Fen­dreel de­blji­ne 0,145 mm ve­zao sam udi­cu VMC Pe­r­fec­tion Qu­i­ver Fe­e­der ve­li­či­ne 14 (pro­bao sam ka­sni­je da pe­cam i sa ve­ćim, ali je to do­no­si­lo sa­mo pro­ma­ša­je, pa sam se br­zo vra­tio na po­čet­nu ve­li­či­nu) ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 396-)

fShare