Suprotno uvre­že­nom mišljenju, ša­ran se na na­šim ve­li­kim re­ka­ma ne lovi sa­mo u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne. Na dobro oda­bra­nom mestu, uz pravilan pristup prihranjivanju i dobar izbor mamca mo­že­mo tu ribu uspešno pecati i u najhladnijem delu godine, a pogotovo ako je zima blaga poput ove, ko­ja se već bliži kraju

Zima, ionako blaga, sad je oči­gled­no i na izma­ku. Kra­ći pe­riod ve­će hlad­no­će u ja­nu­a­ru do­veo je do pada tem­pe­ra­tu­re Du­na­va na 1,8 do 2° C, što je i nor­mal­no za to do­ba go­di­ne, ali se vo­da već znatno za­gre­ja­la u od­no­su na taj ovo­se­zon­ski mi­ni­mum, pa i ri­be po­put ša­ra­na, ko­je vo­le znat­no vi­še tem­pe­ra­tu­re, po­či­nju da se hra­ne i mo­gu­će ih je lo­vi­ti, na­ro­či­to ako ih ne­ki na­do­la­zak re­ke do­dat­no po­kre­ne

saran.

Po­rast vo­do­sta­ja i br­zi­ne pro­to­ka su od ve­li­kog zna­ča­ja za zim­ski lov ša­ra­na, jer ga pod­sti­ču da pri­la­zi oba­li čak i ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de is­pod 5° C. U ovom pe­ri­o­du ša­ran ni­je sklon ve­li­kim mi­gra­ci­ja­ma, već se dr­ži pro­sto­ra u kom je mi­ro­vao. Ne­moj­te za­to oče­ki­va­ti da će da ula­zi u ma­le ru­kav­ce i da će­te ga tu do­bi­ti, ali uko­li­ko je po ma­njem vo­do­sta­ju bio 100-200 m od oba­le, u ne­kom udu­blje­nju, sa po­ra­stom mo­že pri­ći i na 15-20 m od nje – ako je du­bi­na od oko 3,5 do 5 m, i ako na dnu ima nje­go­ve glav­ne pri­rod­ne hra­ne, tj. školj­ka­ma ob­ra­slog sit­nog gra­nja, te uz njih ga­ma­ru­sa i krv­nih cr­va.

TA­MO GDE SE JA­VLJAO u ka­snu je­sen, tj. no­vem­bru i de­cem­bru, ša­ran se za­dr­ža­va i pre­ko ce­le zi­me i po­čet­kom pro­le­ća. Ka­da tem­pe­ra­tu­ra vo­de pad­ne is­pod 4,5° C (što se obič­no de­ša­va kra­jem de­cem­bra) ša­ran znat­no sla­bi­je uzi­ma hra­nu ne­go dok je nje­go­va ži­vot­na sre­di­na to­pli­ja. A ako već ni­ska tem­pe­ra­tu­ra za ne­ko­li­ko da­na skli­zne za ne­ko­li­ko ste­pe­ni (npr. sa oko 6º C na 3° C), bo­lje je ne ići na ovu ri­bu, jer su ta­da šan­se da je uhva­ti­mo rav­ne nu­li, bu­du­ći da ona, kao hlad­no­krv­no bi­će, kom uz to let­nje tem­pe­ra­tu­re od­go­va­ra­ju mno­go vi­še od zim­skih, u opi­sa­nim eks­trem­nim uslo­vi­ma na­gon­ski šte­di ener­gi­ju i ne upu­šta se u tra­že­nje hra­ne. Ali za­to, ako je tem­pe­ra­tu­ra da­ni­ma ista, ima iz­gle­da da nam se ša­ran ja­vi na ma­mac čak i uko­li­ko vo­da ne­ma vi­še od 2,5° C. Ipak, imaj­te u vi­du da će u ta­kvim uslo­vi­ma hra­nu tra­ži­ti naj­vi­še sat vre­me­na dnevno. Već po­rast sa 2,5 stepena na 5° C ve­o­ma po­zi­tiv­no uti­če na ša­ra­no­vu ak­tiv­nost i on po­či­nje če­šće da se hra­ni, jer mu ta tem­pe­ra­tu­ra, du­plo ve­ća od mi­ni­mal­ne, do­đe kao »ba­nja«. Po­tvr­du te te­o­ri­je do­bio sam mno­go pu­ta, jer mi se de­ša­va­lo da fe­bru­ar­ski ša­ra­ni ko­je uhva­tim na Du­na­vu, u vo­di tem­pe­ra­tu­re od 3 do 5° C, iz­ba­cu­ju sva­re­ne i zdro­blje­ne boj­li­je u ta­kvim ko­li­či­na­ma kao da je se­zo­na na vr­hun­cu. Ali ša­ra­nov ape­tit bez di­le­me za­vi­si i od to­ga či­me ga i ka­ko hra­ni­mo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 396-)

fShare