Po­sled­njih go­di­na sve vi­še ri­bo­lo­va­ca na na­šim ve­li­kim re­ka­ma smu­đa i so­ma lo­vi ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, iz čam­ca u po­kre­tu, ko­je im omo­gu­ća­va da za krat­ko vre­me pre­tra­že du­gač­ke po­te­se i ta­ko pro­na­đu ak­tiv­nu ri­bu, čak i na te­re­nu ko­ji ne po­zna­ju naj­bo­lje. Ali, pe­ca­nje iz usi­dre­nog plo­vi­la, iako je te­že i tra­ži mno­go vi­še is­ku­stva, mo­že bi­ti mno­go pro­duk­tiv­ni­je, pa se vre­di po­tru­di­ti da sa­vla­da­mo tu teh­ni­ku

U od­no­su na ri­bo­lov iz plo­vi­la u po­kre­tu, sta­tič­no va­ra­li­ča­re­nje iz usi­dre­nog čam­ca ima ne­ko­li­ko pred­no­sti, jer nam omo­gu­ća­va pre­ci­zni­ju i sup­til­ni­ju pre­zen­ta­ci­ju, vi­še na­či­na vo­đe­nja mam­ca na ja­sno de­fi­ni­sa­nim lo­ka­ci­ja­ma i mo­guć­nost po­nov­nog po­ku­ša­ja u slu­ča­ju da ne uspe­mo da re­a­li­zu­je­mo uda­rac. Te­ren se pre­tra­žu­je te­melj­no i u pra­vo vre­me. Smuđ se lo­vi na naj­bo­ljim me­sti­ma i u svim fa­za­ma ak­tiv­no­sti. Osim to­ga, ni br­za ni du­bo­ka vo­da ne pred­sta­vlja pre­ve­lik pro­blem, jer ča­mac uvek mo­že­mo po­sta­vi­ti u naj­po­volj­ni­ji po­lo­žaj, ko­ji omo­gu­ća­va ko­ri­šće­nje to­ka za od­go­va­ra­ju­ću pre­zen­ta­ci­ju. Naj­kra­će re­če­no, u pri­log ri­bo­lo­vu iz čam­ca u po­kre­tu ide to što mo­že­mo pre­tra­ži­ti du­ga­čak po­tes za krat­ko vre­me, tj. li­ni­ju po ko­joj se on kre­će no­šen to­kom; sve osta­le pred­no­sti su na stra­ni ri­bo­lo­va iz usi­dre­nog čam­ca.

smudjradojevic

VE­TAR MO­ŽE DA DU­VA iz bi­lo kog prav­ca i bi­lo ko­jim in­ten­zi­te­tom a da to ne ome­ta ri­bo­lov pre­vi­še, po­go­to­vo ako ča­mac fik­si­ra­mo sa dva si­dra – jed­nim na pred­njem kra­ju i dru­gim na zad­njem (ski­ca 1). Ve­tar je u ri­bo­lo­vu smu­đa po­že­ljan, i to ka­da du­va uz­vod­no i uko­so, ta­ko da ta­la­si za­plju­sku­ju oba­lu. To ni­je pri­jat­no za ri­bo­lov­ca, na­ro­či­to u zim­skom pe­ri­o­du, ali prak­sa je po­ka­za­la da je smuđ po ta­kvom ve­tru i ve­li­kim ta­la­si­ma iz­u­zet­no ak­ti­van. Me­sto za ri­bo­lov ne mo­ra da bu­de či­sto i bez pre­pre­ka. Krš, go­mi­le ka­me­nja i ste­nja, po­to­plje­na sta­bla i gra­nje u što ve­ćim ko­li­či­na­ma – sve je to po­želj­no jer ga­ran­tu­je pri­su­stvo smu­đa. U kom god da je ras­po­lo­že­nju gra­blji­vi­ca, iz usi­dre­nog čam­ca iz­vo­dlji­va je ne­ka pre­zen­ta­ci­ja ko­jom ju je mo­gu­će is­pro­vo­ci­ra­ti.

U lo­vu iz me­sta ne­ma uče­sta­log po­de­ša­va­nja po­lo­ža­ja i br­zi­ne kre­ta­nja čam­ca. On je u ide­al­nom po­lo­ža­ju i sva pa­žnja i kon­cen­tra­ci­ja ri­bo­lov­ca usme­re­ne su na fi­nu, spo­ru i pre­ci­znu pre­zen­ta­ci­ju mam­ca. Pri­stup ovom me­to­du ri­bo­lo­va tre­ba da bu­de ni­jan­si­ran pre­ma pret­po­sta­vlje­nom ni­vou ak­tiv­no­sti smu­đa, uslo­vi­ma ri­bo­lo­va i me­sti­ma na ko­ji­ma se on od­vi­ja.

Ta­mo gde je du­bi­na ve­ća, pro­tok spor i smuđ »hla­dan«, tre­ba se opre­de­li­ti za fi­ni­ji pri­bor – ta­nju upre­de­nu stru­nu, ta­nje i du­že pred­ve­ze od mo­no­fi­la, sra­zmer­no ma­le i tan­ke a iz­u­zet­no oštre udi­ce, sit­ne mam­ce i ute­ge (džig gla­ve ili olo­vo) ma­nje te­ži­ne.

KA­DA JE DNO PRE­KRI­VE­NO gra­njem, pre­po­ruč­lji­vo je za lov po­vla­če­njem ko­ri­sti­ti udi­ce sa štit­ni­kom, drop-šot mon­ta­žu i šta­pi­ća­sto olo­vo ili ti­rol­sko drv­ce. Da bi na­i­la­zak si­ste­ma na pre­pre­ku bio ra­ni­je de­tek­to­van, na stru­nu iz­nad mam­ca va­lja po­sta­vi­ti gu­me­nu (si­li­kon­sku) per­li­cu; ona će pr­va na­i­ći na pre­pre­ku, pre­ko ko­je po­tom tre­ba la­ga­no i pa­žlji­vo pre­vu­ći si­stem. Si­stem se po za­ba­ča­ju spu­šta na dno i vo­di uz­vod­no – sa spo­rim di­za­njem, ma­njim pa­u­za­ma i spu­šta­njem... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 389-)

fShare