Sre­di­nom je­se­ni, od na­ših ve­li­kih re­ka, naj­vi­še gra­blji­vi­ca da­va­la je Ti­sa. Ulo­va je bi­lo i sa oba­le, no naj­bo­lje su ipak pro­la­zi­li is­ku­sni ri­bo­lov­ci ko­ji su pe­ca­li ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, i to pre na krup­ni­je ke­de­re ne­go na va­ra­li­ce od me­ke gu­me. Trio vr­snih ša­ran­dži­ja – Zre­nja­ni­nac Voj­kan Ar­se­nov i nje­go­ve ko­le­ge Sa­ša Ste­fa­no­vić i Zo­ran Maj­sto­ro­vić iz Be­o­gra­da su to­kom dva no­vem­bar­ska da­na ima­li se­ri­ju ulo­va za pam­će­nje

Nat­pro­seč­no to­ple da­ne to­kom pr­ve po­lo­vi­ne no­vem­bra, Sa­ša Ste­fa­no­vić, Voj­kan Ar­se­nov i Zo­ran Maj­sto­ro­vić, is­ku­sni tak­mi­ča­ri u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu i du­go­go­di­šnji re­pre­zen­ta­tiv­ci Sr­bi­je u toj di­sci­pli­ni, is­ko­ri­sti­li su da se opro­ba­ju u lo­vu gra­blji­vi­ca ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem na pri­rod­ne i ve­štač­ke mam­ce – teh­ni­kom ko­ju u po­sled­nje vre­me sve če­šće pri­me­nju­ju. Dva nji­ho­va pe­ca­nja iz Voj­ka­no­vog čam­ca, na Ti­si kod Ža­balj­skog mo­sta, po­tvr­di­la su sta­ru isti­nu da se onaj ko do­bro vla­da jed­nim vi­dom ri­bo­lo­va mo­že la­ko sna­ći i u dru­gi­ma i do­ne­la im čak tri tro­fej­na ulo­va, uz pre­gršt ak­ci­ja i uz­bu­dlji­vih bor­bi.

smudjsom

Pr­vog ju­tra nad Ti­som se di­za­la gu­sta ma­gla i na­kon svi­ta­nja je bi­lo oko 8º C. Tem­pe­ra­tu­ra vo­de iz­no­si­la je 11º C na po­vr­ši­ni, od­no­sno ne­ko­li­ko ste­pe­ni vi­še na du­bi­ni od 18 do 22 m, u pr­voj od ne­ko­li­ko ve­li­kih ru­pa sa pa­nje­vi­ma u ko­ji­ma su pe­ca­li, što su vi­de­li po to­me što bi mam­ci i dži­go­vi br­zo iz­va­đe­ni sa po­me­nu­te du­bi­ne bi­li znat­no to­pli­ji od vo­de u po­vr­šin­skom slo­ju! Pre­ka­lje­ni ri­bo­lov­ci pro­ce­ni­li su da po­sto­je re­al­ne šan­se da se ri­ba dr­ži to­pli­je zo­ne, pa su re­ši­li da u udar­nim pe­ri­o­di­ma for­si­ra­ju du­bo­ka me­sta. Upor­no su se dr­ža­li po­zi­ci­ja sa mno­štvom pa­nje­va i gra­nja na dnu. Sto­ga su če­sto za­pi­nja­nja­li za pre­pre­ke i ki­da­li si­ste­me, ali su oni bi­li uve­re­ni da je­di­no na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma ima smi­sla tra­ži­ti ri­bu i ni­je im bi­lo te­ško da sva­ki čas ve­zu­ju no­ve udi­ce, skra­ću­ju pred­ve­ze ili ih me­nja­ju, mon­ti­ra­ju no­ve ke­de­re ili va­ra­li­ce itd.

Ma­nje ži­ve ri­bi­ce su pa­žlji­vo pro­ba­da­li udi­com, a one ve­će su uz nju fik­si­ra­li ela­stič­nim kon­cem ka­ko bi se bo­lje dr­ža­le na udi­ci.

U 8,30 č Sa­le je imao jak uda­rac na po­ve­li­ku cr­ven­per­ku i po­sle le­pe bor­be iz­va­dio je so­ma du­gog iz­me­đu 150 i 160 cm, či­ja je te­ži­na pro­ce­nje­na na oko 20 kg. Sna­žna gra­blji­vi­ca sa­vla­da­na je dvo­del­nim va­ra­li­čar­skim šta­pom Xzo­ga Lion For­ce od 2,4 m, ma­ši­ni­com Oku­ma Trio Whi­te 40, upre­de­nom stru­nom Mu­stad Wish preč­ni­ka 0,21 mm, dva me­tra du­gač­kim šok-li­de­rom od mo­no­fi­la Xzo­ga Ta­ka SK de­blji­ne 0,45 mm (no­si­vo­sti 13,62 kg, tj. 30 lb) i džig udi­com Mu­stad 32833 ve­li­či­ne 5/0, sa gla­vom od 36 g.

Ka­ko je oko 10 sa­ti som po­čeo da se ja­vlja na po­vr­ši­ni, ve­ro­vat­no pod­stak­nut di­za­njem sit­ne ri­be u gor­nji sloj vo­de zbog ja­kog sun­ca, eki­pa je re­ši­la da pre­đe na me­sta ko­ja je Voj­kan, ina­če Zre­nja­ni­nac, ko­ji na Ti­si bli­zu Ža­blja dr­ži ča­mac i če­sto pe­ca, re­gi­stro­vao kao iz­gled­na za smu­đa. Pri pro­la­zu kraj jed­nog po­to­plje­nog špo­ra, Ar­se­nov je imao na­pad na ma­mac, a po­sle krat­kog za­ma­ra­nja na po­vr­ši­nu je po­di­gao ogrom­nu štu­ku, ko­ja je do po­la is­ko­či­la iz vo­de. Na ve­li­ku ža­lost sve tro­ji­ce, ka­pi­tal­ka je du­bo­ko pro­gu­ta­la ma­mac, pa je s la­ko­ćom pre­gri­zla pred­vez od mo­no­fi­la i tre­nu­tak ka­sni­je ne­sta­la u du­bi­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 389-)

fShare