Kako je štuka tokom prvih nekoliko nedelja nakon prestanka zabrane uglavnom loše radila na većini nama interesantnih terena, moj drug Zoran Stojaković iz Valjeva i ja smo u više navrata menjali planove o odlasku na Drinu, tj. na stajaćice u njenom priobalju, na kojima po pravilu otvarfamo sezonu. Kako na tom terenu lovimo već nekoliko decenija, dobro ga poznajemo, bez obzira na to što se tok reke i konfiguracija terena neprestano menjaju, najvećim delom zbog prekomerne eksploatacije šljunka.
Na osnovu anlize ulova iz prethodnih godina, kao i hidrološke situacije u ovom periodu, znamo da je dobro kada je vodostaj u aprilu i početkom maja visok, kao što je sada bio slučaj, jer tako dolazi do prirodnog poribljavanja bara i otoka, u koje se riba iz reke sklanja, ali da treba ići tek kada počne da opada, a voda da se bistri, jer se do tada po pravilu i štuka izmresti, ogladni i počne intenzivno da se hrani. Kada nam je petnaestog maja zajednički prijatelj Mirko Đuković iz Šapca konačno javio da je voda na barama počela lagano da opada, Zoran i ja smo se na brzinu spakovali i zaputili ka donjem toku Drine. Našli smo se sa Mirkom u selu Majur i posle doručka u restoranu Čardak krenuli na vodu.
NAJPRE SMO OTIŠLI DO REKE, u blizini sela Crna Bara, da vidimo kolika je, jer znamo da od njenog nivoa i tendencije vodostaja zavisi i naš ribolov, budući da Drina i bare funkcioniše po principu spojenih sudova. Naša najveća planinska tekućica je još uvek bila veoma visoka i prilično mutna, pa nam je bilo jasno da od pecanja na otokama i barama najbližim reci nema ništa. I vodostaj bara je, naravno, bio izrazito visok, tako da su mnoge bile međusobno spojene, a putevi kojima se do njih dolazi uglavnom su bili potopljeni.
Ali, na to smo i računali, pa smo poneli gumeni čamac. Premda je sa dužinom od 3,2 m dovoljan za dvojicu, nismo imali izbora, budući da onaj koga bismo proglasili prekobrojnim ne bi imao šta da radi na obali, koje skoro nigde nije ni bilo, jer su iz vode mestimično virili samo polupotopljeno šiblje, drveće i delovi nekoliko glavnih puteva kojima se izvlači šljunak... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 325-)