Fi­der je una­pre­đe­na ver­zi­ja du­bin­skog ri­bo­lo­va, u ko­joj se ko­ri­ste šta­po­vi sa iz­ra­zi­to ose­tlji­vim vr­ho­vi­ma od pu­nog fi­ber­gla­sa ili kar­bo­na, dok su olo­va za­me­nje­na hra­ni­li­ca­ma ra­znih ob­li­ka, ve­li­či­na i te­ži­na. No ova no­va teh­ni­ka ni slu­čaj­no ni­je efi­ka­sna sa­ma po se­bi, i kao i sve osta­le, uspeh će nam do­ne­ti sa­mo uko­li­ko joj pri­stu­pi­mo ozbilj­no i ak­tiv­no, na­sto­je­ći da u sva­koj si­tu­a­ci­ji bu­de­mo mak­si­mal­no efi­ka­sni. S ob­zi­rom na to da je fi­der za­sno­van na pre­ci­znom pri­hra­nji­va­nju, ko­je je za ribolovca tim jednostavnije što je vo­da pli­ća i spo­ri­ja, ja­sno je da pe­ca­nje na ve­li­kim du­bi­na­ma pred­sta­vlja po­se­ban iza­zov i da tra­ži na­ro­či­to an­ga­žo­van pri­stup ka­ko bi se iz­be­gle sve mo­gu­će gre­ške i pro­ble­mi ko­ji iz njih pro­is­ti­ču.

Najčešće se na većim dubinama leti hvata deverika

Du­bi­na do 3 m se u fi­de­ru sma­tra ma­lom i na njoj je na sta­ja­ći­ca­ma naj­lak­še pe­ca­ti. Već ta­mo gde je srednja, tj. iz­me­đu tri i pet me­ta­ra, uspe­ha ne­će bi­ti bez pra­vil­nog pri­stu­pa, a ta­mo gde je velika (pre­ko 5 m) po­go­to­vo. Ali imaj­te u vi­du i to da već na te­ku­ći­ca­ma sa ma­lom i sred­njom du­bi­nom mo­ra­mo pri­me­nji­va­ti mno­ga re­še­nja kao na du­bo­kim sta­ja­ćim vo­da­ma, te da ri­bo­lov fi­de­rom na re­ka­ma dubljim od pet me­ta­ra pred­sta­vlja iz­u­zet­no te­žak za­da­tak, kom mo­gu uspe­šno odo­go­vo­ri­ti sa­mo naj­ve­šti­ji i naj­bo­lje pri­pre­mlje­ni ri­bo­lov­ci. Na­dam se da će sa­ve­ti ko­ji sle­de po­mo­ći ma­nje is­ku­snim ko­le­ga­ma da se bo­lje sna­đu u fi­deru na du­bljim vo­da­ma i da na nji­ma ubu­du­će bo­lje pro­la­ze i pe­ca­ju uz ma­nje pro­ble­ma... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 329-)

fShare