Za­hva­lju­ju­ći po­volj­nim uslo­vi­ma, ve­ći­na vr­sta be­le ri­be u Dri­ni do­sti­že ka­pi­tal­ne di­men­zi­je. To va­ži i za plo­ti­cu, a pe­ca­nje krup­nih je­din­ki ove vr­ste bo­lo­nje­ze teh­ni­kom je pri­lič­no zah­tev­no, ali i iz­u­zet­no atrak­tiv­no. Naš sa­rad­nik oku­šao se sre­di­nom apri­la na jed­nom od naj­a­trak­tiv­ni­jih i ri­bom naj­bo­ga­ti­jih de­lo­va ve­li­ke i pre­le­pe pla­nin­ske re­ke

Plotica

Na ve­li­kom de­lu gor­njeg i sred­njeg to­ka Dri­ne, u pro­le­će je mo­gu­će bo­lo­nje­ze teh­ni­kom, na pri­rod­nu tra­vu, pe­ca­ti vr­lo krup­ne plo­ti­ce. Ali ta­kav ri­bo­lov ni­je ni­ma­lo lak. Na­i­me, u ovom pe­ri­o­du plo­ti­ca ula­zi u mrest, zbog če­ga mi­gri­ra ka uz­vod­nim te­re­ni­ma, sla­bo je­de i ret­ko se za­dr­ža­va na bi­lo kom me­stu ra­di is­hra­ne (ina­če, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, za raz­li­ku od Sr­bi­je, ne po­sto­ji lo­vo­staj na ma ko­ju vr­stu be­le ri­be, već je pe­ca­nje za­bra­nje­no sa­mo na de­lo­vi­ma vo­da pro­gla­še­nim za mre­sti­li­šta). Uz to, na­ma ri­bo­lov­ci­ma ne ide na ru­ku ni či­nje­ni­ca da se krup­ne plo­ti­ce kre­ću u ma­lim ja­ti­ma, od po sa­mo ne­ko­li­ko je­din­ki, zbog če­ga je naj­va­žni­je for­si­ra­ti po­zi­ci­je na ko­ji­ma zna­mo da mo­že­mo oče­ki­va­ti pro­la­zak tih ri­ba.

OVO­GO­DI­ŠNJI US­KR­ŠNJI RAS­PUST, od 14. do 17. apri­la, pro­veo sam u Vi­še­gra­du i sva­kog da­na sam ci­lja­no pe­cao plo­ti­cu vo­žnjom plov­ka, na te­re­ni­ma oko ču­ve­ne Meh­med-pa­ši­ne ću­pri­je i ne­da­le­ko od nje, tra­že­ći me­sta ko­ja su sa­da iz­gled­na, a to su ona ko­ja se od­li­ku­ju ujed­na­če­nim i sred­nje ja­kim pro­to­kom vo­de da­le­ko od oba­le i gde se struk­tu­ra dna ma­lo me­nja (npr. sa sit­nog na krup­ni­ji ka­men) ali je du­bi­na pri tom ujed­na­če­na, za­tim pre­li­vi itd.

Za ova­kvu vr­stu ri­bo­lo­va, na ve­li­kim da­lji­na­ma (35-40 m, pa i vi­še), po­tre­ban nam je ma­lo ja­či pri­bor od stan­dard­nog. Bu­du­ći da sam pe­cao na du­bi­ni iz­me­đu 4 i 5 m, ko­ri­stio sam štap Tra­buc­co Ato­mic STX 5005, du­ži­ne 5 m, ko­ji sa la­ko­ćom da­le­ko iz­ba­cu­je plov­ke no­si­vo­sti od 10 do 13 g, i ma­ši­ni­cu Ryobi Ce­nos 1000, na ko­ju sam na­mo­tao naj­lon de­blji­ne 0,18 mm. Ka­ko se sa ve­li­kim plo­ti­ca­ma ni­je ša­li­ti, za pred­vez tre­ba oda­bra­ti naj­lon ne ta­nji od 0,14 mm, a ja sam se opre­de­lio za Stroft ABR u po­me­nu­toj de­blji­ni. Ta­mo gde je to do­zvo­lje­no, ve­ći­na lju­di na tra­vu pe­ca si­ste­mi­ma sa dve udi­ce, ali to je za­bra­nje­no na ovom de­lu Dri­ne, pa sam se od­lu­čio za jed­nu ma­lo ve­ću udi­cu ši­reg lu­ka – Ven­tu­ri­e­ri Se­rie 10/70 u ve­li­či­ni 6 (re­al­ne ve­li­či­ne 12). Po­zna­to je da plo­ti­ca uzi­ma ne­što ve­će ko­ma­de tra­ve ne­go sko­balj, pa sam za ma­mac ko­ri­stio 7 do 10 cm du­gač­ke ni­ti sve­tlo­ze­le­ne bo­je.

PR­VOG DA­NA SAM PE­CAO na oko ki­lo­me­tar niz­vod­no od mo­sta. Sve je na tom me­stu iz­gle­da­lo sa­vr­še­no, ali mi se pr­va ri­ba ja­vi­la tek na­kon ce­log sa­ta upor­ne vo­žnje plov­ka. Na­kon ujed­na­če­nog i spo­rog ne­sta­ja­nja pod po­vr­ši­nom je­dva vi­dlji­ve an­te­ne, ko­ja je bi­la na če­tr­de­se­tak me­ta­ra od me­ne, s ob­zi­rom na to da sam pe­cao na jed­nu udi­cu, znao sam da na kon­tru mo­ram da sa­če­kam oko dve se­kun­de, ka­ko bih dao ri­bi vre­me­na da usi­sa ce­lu vlat tra­ve, ali sam znao da ne mo­ram da bri­nem zbog tog če­ka­nja, jer plo­ti­ca u 90 % slu­ča­je­va ne pu­šta ovaj ma­mac, ka­da ga jed­nom uzme u usta... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 427-)