Si­li­kon­ske gla­vi­nja­re po­sta­le su po­sled­njih go­di­na je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih ve­štač­kih ma­ma­ca u kru­go­vima na­ših ri­bo­lovaca. Ko­ri­ste se za lov svih slat­ko­vod­nih pre­da­to­ra, a po­seb­no su se efi­ka­snim po­ka­za­le za reč­nog smu­đa, ko­ji ove va­ra­li­ce kom­pakt­nog te­la i sna­žne vi­bra­ci­je do­ži­vlja­va kao ve­li­ki i pri­ma­mljiv plen

Glavinajra

Gla­vi­nja­re su vr­sta va­ra­li­ca sa vi­bra­ci­jom vo­ble­ra, a po mo­guć­no­sti­ma pre­zen­ta­ci­je bli­ske su si­li­kon­ci­ma. Na njih se smu­đe­vi (ali i dru­ge gra­blji­vi­ce) s uspe­hom mo­gu pe­ca­ti to­kom ve­ćeg de­la go­di­ne – ka­ko le­ti (ka­da vo­de vr­ve od ak­tiv­ne sit­ne ri­be), ta­ko i u pro­le­će, ka­da be­la ri­ba mi­gri­ra ka mre­sti­li­šti­ma, ali i u je­sen, kad se ci­pri­ni­di ma­sov­no kre­ću ka zi­mov­ni­ci­ma. Kao i še­do­vi, tvi­ste­ri i dru­gi nji­ho­vi »me­ka­ni ro­đa­ci«, na­me­nje­ne su lo­vu ak­tiv­nih pre­da­to­ra. Mo­gu se ko­ri­sti­ti u svim slo­je­vi­ma vo­de, a za­hva­lju­ju­ći kon­struk­ci­ji nji­ho­vo ma­lo te­lo pro­iz­vo­di ve­li­ku vi­bra­ci­ju, zbog če­ga gra­blji­vi­ca­ma po svoj pri­li­ci de­lu­ju kao znat­no ve­ći za­lo­gaj no što za­pra­vo je­su, pa ne­ret­ko do­no­se tro­fej­ne ulo­ve. Uz sve to, si­li­kon­ske i me­tal­ne gla­vi­nja­re (ali i one od tvr­de pla­sti­ke, ko­je pra­ve na­ši maj­sto­ri) znat­no su jef­ti­ni­je od vo­ble­ra, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što su sve po­pu­lar­ni­je po­sled­njih go­di­na, ne sa­mo kod nas, ne­go i ši­rom sve­ta.

ZBOG ŠI­RO­KIH BO­KO­VA I USKE po­preč­ne si­lu­e­te, ak­ci­ja i vi­bra­ci­ja gla­vi­nja­re vid­no se me­nja­ju sa pro­me­nom ugla vo­đe­nja u od­no­su na smer stru­ja­nja vo­de, u za­vi­sno­sti od kog bi­ra­mo je­dan od dva raz­li­či­ta na­či­na pre­zen­ta­ci­je. Pr­vi je­ste le­ro­va­nje slič­no onom u kla­sič­nom dži­go­va­nju, gde se stru­ja­nje ko­ri­sti kao po­gon­ska sna­ga va­ra­li­ce, a kon­tak­ti sa dnom ostva­ru­ju di­za­njem i spu­šta­njem vr­ha šta­pa. Pu­ta­nja va­ra­li­ce u ovom slu­ča­ju je iz­lo­mlje­na (»te­ste­ra­sta«) li­ni­ja, naj­če­šće re­la­tiv­no ujed­na­če­ne am­pli­tu­de. Dru­ga mo­guć­nost je da gla­vi­nja­ru vo­di­mo slič­no vo­ble­ru – tj. da je po­vla­či­mo (ujed­na­če­nom br­zi­nom i na is­toj du­bi­ni ili pak ne­rav­no­mer­nom, kroz raz­li­či­te slo­je­ve), even­tu­al­no uz spo­ra­dič­ne la­ga­ne tr­za­je, pri če­mu va­ra­li­ca opi­su­je u vo­di bla­go ta­la­sa­stu li­ni­ju sa mi­ni­mal­nim osci­la­ci­ja­ma po vi­si­ni. Taj na­čin se pri­me­nju­je ka­da va­ra­li­cu pla­si­ra­mo po­preč­no na smer stru­ja­nja i ka­da ona zbog vi­so­kog te­la tr­pi po­ja­ča­ni boč­ni pri­ti­sak vo­de, ko­ji mo­že iza­zva­ti ne­kon­tro­li­sa­no za­no­še­nje, a ono, ako je va­ra­li­ca pri dnu ili bli­zu ne­ke pre­pre­ke, za po­sle­di­cu po pra­vi­lu ima ka­če­nja i ki­da­nja. Za­to je u ta­kvim uslo­vi­ma od le­ro­va­nja pre­po­ruč­lji­vi­je po­vla­če­nje. Kva­li­tet gla­vi­nja­re je to što mo­že da za­ro­ni mno­go du­blje i br­že ne­go vo­bler, a i mno­go br­že re­a­gu­je na na­še »ko­man­de«, ta­ko da je mo­že­mo, uko­li­ko iza­be­re­mo mo­del od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne, ujed­na­če­nom br­zi­nom, tj. rav­no­mer­nim okre­ta­njem ru­či­ce če­kr­ka, vu­ći kroz je­dan sloj vo­de (bi­lo ko­ji, od dna do po­vr­ši­ne), od­no­sno pro­me­nom br­zi­ne vo­đe­nja (ili po­kre­ti­ma šta­pa) – kroz vi­še njih... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 406-)

fShare