Al­ga kla­do­fo­ra je pri­rod­na hra­na sko­ba­lja i dru­gih ci­pri­ni­da iz Dri­ne, Li­ma i ostalih te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na. Ni­ti te bilj­ke su od­li­čan ma­mac za lov vo­žnjom plov­ka, ali pre­ko zi­me se ne­ret­ko još bo­lje pro­la­zi na nji­ho­vu imi­ta­ci­ju, tj. na »fi­la­ment« – oko 6 cm dug sno­pić sin­te­tič­kih vla­ka­na.

Sko­balj je zi­mi, kao i ve­ći­na dru­gih reč­nih ri­ba, u du­bljoj vo­di sa ne­što spo­ri­jim pro­to­kom, jer je nje­na tem­pe­ra­tu­ra ne­što vi­ša. Pri tom se dr­ži bli­zi­ne dna i ne jur­ca za hra­nom, već uzi­ma ono što mu do­đe pod usta. Ka­ko se na Dri­ni u ovom pe­ri­o­du uglav­nom pe­ca na du­bi­na­ma od 3,5 do 6 m, i to uz če­sta ko­če­nja si­ste­ma, mo­ra­mo ko­ri­sti­ti fik­sni plo­vak (jer se pri ko­če­nju mon­ta­že sa kli­ze­ćim plov­kom ma­mac di­že do­sta iz­nad dna, tj. uda­lja­va od ri­be, ko­ja ga on­da ne­će uze­ti). Bo­lo­nje­ze šta­po­vi od 6 ili 7 m su bo­lji iz­bor od me­če­va i te­le-me­če­va, ka­ko zbog du­ži­ne, ko­ja omo­gu­ća­va pe­ca­nje fik­snim plov­kom i na naj­ve­ćim go­re po­me­nu­tim du­bi­na­ma, ta­ko i zbog to­ga što su vo­đi­ce na bo­lo­nje­zi­ma znat­no ve­ćeg preč­ni­ka, pa se na ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma te­že le­de od spro­vod­ni­ka na šta­po­vi­ma meč ti­pa, ko­je led za­čas za­pu­ši.

Vožnja filamenta

I no­si­vost plov­ka (ko­ja se mo­že kre­ta­ti od ne­ko­li­ko gra­ma pa do pre­ko de­set) i nje­gov ob­lik bi­ra­mo u za­vi­sno­sti od br­zi­ne pro­to­ka na kon­kret­nom me­stu i od du­bi­ne na ko­joj se pe­ca. Uko­li­ko je vo­da spo­ri­ja, opre­de­li­će­mo se za plo­vak sa te­lom ob­li­ka šar­ga­re­pe, a ako je br­ža, bo­lji će bi­ti ne­ki mo­del sa te­lom ob­li­ka rag­bi lop­te ili »kon­traš«. Ne­ki od pro­ve­re­nih mo­de­la ko­ji se mo­gu na­ći na na­šem tr­ži­štu su Gi­ca Ibar, Gi­ca Dri­na, Col­mic Ti­gre, Tu­ber­ti­ni Pro Se­rie 55 itd.

IS­POD PLOV­KA SE PO­STA­VLJA glav­no ote­ža­nje – jed­no olo­vo ob­li­ka su­ze. Ni­po­što ne tre­ba sta­vlja­ti vi­še su­za ili dra­mli­ja, jer se ta­ko ote­žan si­stem la­ko mr­si pri­li­kom da­le­kih iz­ba­ča­ja. Pri­li­kom sva­kog hi­ca mo­ra­mo pri­ti­skom pr­sta na špul­nu tre­nu­tak pre pa­da si­ste­ma u vo­du za­u­sta­vi­ti nje­gov let ka­ko bi se du­gač­ki pred­vez is­pra­vio. Uko­li­ko se de­si da na vo­di ne­ma­mo od­go­va­ra­ju­će su­ze, već sa­mo te­že, mo­že­mo no­žem od­se­ći vi­šak i ta­ko do­bi­ti op­ti­mal­no iz­ba­lan­si­ran si­stem, tj. plo­vak ote­žan ta­man ko­li­ko tre­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 343-)