Enormnu ekspanziju fider ribolova širom Evrope, tokom poslednjih desetak godina, prati i sve veća ponuda pribora, pa i hranilica raznih novih oblika i tipova. Ipak, sve su to do danas preživele žičane hranilice, koje se, verovali ili ne, sada još uvek jednako mnogo koriste, a mi vam otkrivamo i koliko su upotrebljive
Uvek se trudimo da vas na stranicama Ribolova pravovremeno upoznajemo sa savremenim trendovima u sportskom ribolovu i najnovijom opremom. Ovog puta, međutim, rešili smo da napravimo mali izuzetak i da se pozabavimo jednim sitnim ali vrlo bitnim delom pribora za dubinski ribolov – pretečom »metod hranilica, koji se pojavio pre moderne fider tehnike, a još nije ispao iz upotrebe, te se i dalje pravi od spiralno uvijene žice, kao onda kada se pojavio.
BIO SAM UBEĐEN da je usled ekspanzije novih modela hranilica (kaveznih, open-end, magot, fletbed, metod itd.) potražnja za klasičnim hranilicama u velikoj meri opala. Pitao sam Aleksandra Acu Stevovića, vlasnika obrenovačke firme AS, koja je naš daleko najveći proizvođač tog dela pribora, da li sam u pravu, a njegov odgovor me je veoma iznenadio. Naime, Aca tvrdi (a njemu se po ovom pitanju može i te kako verovati) da potražnja uopšte nije opala, tj. da je na istom nivou kao pre pojave svih mogućih novih modela! A o tome kakve su navike ribolovaca, dodaje on, govori i činjenica da u dve AS-ove radnje (na Umci i u Obrenovcu) dolazi podosta kupaca koji isključivo koriste klasične modele, dok nijedan novi (pa čak ni široko rasprostranjene kavezne) ne žele čak ni da probaju. Stevović kaže da su to uglavnom ribolovci starijih generacija, koji su se navikli na određene proizvode i veoma teško menjaju obrasce ponašanja. A drugi razlog opstajanja »klasike«, po svoj prilici ništa manje bitan, jeste ekonomske prirode, jer se te hranilice, zbog jednostavnosti alata, malog utroška materijala i brzine izrade, prodaju po veoma povoljnim cenama – zavisno od modela, veličine i otežanja, cene im se kreću od oko 17 do 77 dinara.
PRE DESETAK GODINA, kada sam počeo da pecam modernom fider tehnikom, spiralnih hranilica je bilo u svakoj našoj ribolovačkoj radnji, dok je kaveznu ili ma kakvu drugu modernijeg tipa bilo veoma teško naći. U opticaju je bilo mnoštvo žičanih modela, zahvaljujući maštovitosti majstora i umeću pravljenja alata (srazmerno jednostavnih). Od tada pa do danas nastalo je obilje varijacija, uglavnom uz nevelika odstupanja od najstarijih i najpoznatijih proizvoda te vrste. Stevović kaže da samo iz njegove proizvodnje trenutno dolazi između 30 i 40 modela spiralnog tipa i svi se prodaju (naravno, neki više od drugih).
Postoji više kriterijuma na osnovu kojih možemo klasifikovati žičane hranilice. Osnovna podela je na one sa otežanjem i bez njega. Sledeća je na modele sa spoljašnjim otežanjem i sa unutrašnjim. I na kraju, ovakve hranilice mogu biti fiksne ili klizne. Otežanje je uvek od olova, u rasponu težine od 20 do 100 grama, a veličina hranilica kreće se od 3-4 cm pa do skoro 10 cm.
Sud o njihovoj upotrebnoj vrednosti više je nego jasan... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 443-)