Ukup­no uzev, pri­stup lo­vu sko­ba­lja vo­žnjom plov­ka se ni­je mno­go pro­me­nio u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na. Ali kad je reč o ma­mcima, uoč­lji­ve su broj­ne no­vi­ne, do ko­jih se do­šlo na naj­di­rekt­ni­ji na­čin – eks­pe­ri­men­ti­sa­njem do­vi­tlji­vih ri­bo­lo­va­ca, ko­ji jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­ba hva­ta­ju na ko­ma­de per­tli, ni­ti iz iti­so­na, posta­vu iz zim­skih jak­ni i ko­je­šta dru­go

To­kom zi­me, na na­šim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na naj­ak­tu­el­ni­je je pe­ca­nje sko­ba­lja. On se u ovom pe­ri­o­du u ve­li­kim ja­ti­ma gru­pi­še u ta­ko­zva­nim zi­mov­ni­ci­ma, tj. de­lo­vi­ma to­ka sa du­bljom i spo­ri­jom vo­dom, gde je tem­pe­ra­tu­ra vo­de za ko­ji ste­pen vi­ša ne­go dru­gde, a i gde lak­še do­la­zi do ne­čeg što bi po­jeo, te tro­ši ma­nje ener­gi­je i sna­ge po­treb­ne za pro­leć­nu mre­snu mi­gra­ci­ju i pro­du­že­nje vr­ste. Ova ri­ba se sa­da uglav­nom dr­ži dna i ne jur­ca za hra­nom, ali ka­ko ni­je ve­li­ki pro­bi­rač, uze­će mno­go to­ga što joj se na­đe is­pred no­sa. Na ne­ke od bez­broj pu­ta pro­ve­re­nih ma­ma­ca pod­se­ti­će­mo vas ovim pri­lo­gom. 

Skobalj

HLEB SE OD ZIM­SKIH MA­MA­CA za sko­ba­lja (ali i mre­nu) naj­vi­še i naj­če­šće ko­ri­sti,  na­ro­či­to u for­mi »ru­že« ob­li­ko­va­ne od sre­di­ne sve­žeg be­log hle­ba, ko­ja se sa pod­jed­na­kim uspe­hom upo­tre­blja­va na vo­da­ma raz­li­či­tih ti­po­va i za sko­ro sve vr­ste mir­nih ri­ba. Od »ru­že« na­či­nje­ne od obič­nog hle­ba na udi­ci je ma­lo po­sto­ja­ni­ja ona od re­za­nog hle­ba ili pe­kar­ske ki­fle, a još vi­še od tzv. ri­bo­lov­nog hle­ba, ko­ji je ve­o­ma ži­lav, te ga ri­ba te­ško ski­da, pa uko­li­ko ne­ma tr­za­ja mo­že­mo na nje­ga pe­ca­ti i po ceo sat.

CR­VI­ĆI IZ ME­SA I PIN­KI­JI, kao i tan­ka cr­ve­na gli­sta (»đu­bre­tar­ka«), od­lič­ni su u naj­hlad­ni­je do­ba go­di­ne i po­seb­no do­bre re­zul­ta­te mo­gu da do­ne­su on­da ka­da je vo­do­staj ne­što vi­ši a vo­da mut­na te ka­da pe­ca­mo bli­že oba­li, kao i pred sam mrest, ka­da sko­balj na­pu­šta zi­mov­ni­ke i ne pro­pu­šta ni­jed­nu pri­li­ku da se po­ča­sti ne­kim ka­lo­rič­ni­jim za­lo­ga­jem, sa ve­ćom ko­li­či­nom me­snih pro­te­i­na.

PRI­ROD­NA TRA­VA (tj. al­ga kla­do­fo­ra) ta­ko­đe pred­sta­vlja iz­u­ze­tan ma­mac za sko­ba­lja i mre­nu, na ko­ji mo­že­mo pe­ca­ti to­kom ce­le se­zo­ne, na­rav­no ako u to­ku le­ta i je­se­ni obez­be­di­mo za­li­he za zi­mu (ta­ko što na reč­nim pre­li­vi­ma sa ka­me­na na­be­re­mo do­volj­nu ko­li­či­nu, po­de­li­mo je u pa­ke­ti­će i osta­vi­mo u za­mr­zi­va­ču, o če­mu je bi­lo re­či pre ne­ko­li­ko bro­je­va, u ru­bri­ci »Do­bar sa­vet«).

VE­ŠTAČ­KA TRA­VA ILI »FI­LA­MENT« (upre­de­ne sin­te­tič­ke ni­ti) raz­li­či­tih bo­ja i ni­jan­si (od sve­tlo­ze­le­ne pre­ko tam­no­ze­le­ne i braon do žu­te i be­le) ko­ri­sti se kao za­me­na za pri­rod­nu tra­vu pri lo­vu na plo­vak. Za pe­ca­nje na »fi­la­ment« (ko­ji ne­ko­li­ko na­ših fir­mi kon­fek­ci­o­ni­ra i pro­da­je, čak i na­mon­ti­ran na ve­za­nu udi­cu ili si­stem sa dve udi­ce), na re­ka­ma po­put Ibra i Za­pad­ne Mo­ra­ve, op­ti­mal­no je da pred­vez bu­de dug do 60 cm, ka­ko bi se ma­mac što pri­rod­ni­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 444-445-)

fShare