Bas je bez ika­kve sum­nje ri­ba ko­ja je naj­za­slu­žni­ja za pri­hva­ta­nje mno­gih va­ra­li­čar­skih teh­ni­ka i mo­der­nih ve­štač­kih ma­ma­ca na ovom pod­ruč­ju. Po­če­tak se­zo­ne je vre­me ka­da se ve­li­ko­u­sti mo­že iz­u­zet­no uspe­šno lo­vi­ti na jed­nu vr­stu va­ra­li­ca od me­ke gu­me spe­ci­jal­no raz­vi­je­nih baš za nje­ga

Bas

Dav­no be­še 1993. go­di­na, ka­da sam ulo­vio svog pr­vog ba­sa, na Ma­lom bač­kom ka­na­lu, pred sam kraj ok­to­bra, na lep­ti­ra Mepps Co­met ve­li­či­ne 1. Mo­gao sam, na­rav­no, da ga uhva­tim i na ne­što dru­go, jer je u mo­joj ne­ve­li­koj ko­lek­ci­ji va­ra­li­ca u to vre­me bi­lo pet sta­rih Ru­žnih pa­či­ća (sa nat­pi­som Ru­žno pa­če na klju­nu – da­kle pro­iz­ve­de­nih mno­go pre Ugly Duc­kling fa­ze), dve Ra­pa­le Ori­gi­nal Flo­a­ting od 7 cm (jed­na u GFR, dru­ga u S de­ko­ru, ku­plje­ne u No­vom Sa­du, na LO­RIST-u, na štan­du Ra­pa­le, dav­ne 1989), jed­na du­bo­ko­ro­ne­ća Ra­pa­la Shad Rap od 9 cm, ori­gi­nal Sha­ke­spe­a­re Big S (ku­pljen u Lo­vo­tur­su, tač­no pre­ko pu­ta sta­na u kom sam ži­veo) te po ne­ko­li­ko »tvi­ste­ra« (na­rav­no – Mr. Twi­ster), lep­ti­ra i ka­ši­ka. Ali ta­da smo o ba­su zna­li ne­u­po­re­di­vo ma­nje ne­go sa­da, pa smo, iz­me­đu osta­log, bi­li u za­blu­di da se i on, kao štu­ka, ak­ti­vi­ra u je­sen, i pre sep­tem­bra ga ni­smo ni lo­vi­li. Ni­je još bi­lo in­ter­ne­ta u obi­mu ni pri­bli­žnom da­na­šnjem, pa su sku­če­ne bi­le i mo­guć­no­sti da mlad ri­bo­lo­vac ne­što sa­zna, po­go­to­vo o toj ri­bi, tek od­sko­ra pri­sut­noj, i to na vr­lo ogra­ni­če­nom pro­sto­ru, i kod nas (u de­lu Bač­ke) i u ostat­ku Evro­pe. Za­to smo se o ba­su oba­ve­šta­va­li »na ka­ši­či­cu«, ma­lo iz ko zna ka­ko na­ba­vlje­nih ve­o­ma ret­kih pri­me­ra­ka kult­nog ame­rič­kog ma­ga­zi­na In-Fis­her­man, a ma­lo iz Bass Pro i Ca­be­la's ka­ta­lo­ga, u ko­ji­ma smo gle­da­li sto­ti­ne va­ra­li­ca za tu in­te­re­sant­nu ri­bu.

Kao i sko­ro svim dru­gim ko­le­ga­ma, i me­ni je čud­na u tim ka­ta­lo­zi­ma bi­la po­nu­da rav­nih si­li­ko­na­ca bez vi­bra­ci­je. Pi­tao sam se če­mu li bi mo­glo slu­ži­ti ta­ko ne­što i šta i ka­ko lo­vi to što ne vi­bri­ra i ne pro­iz­vo­di ni­ka­kvu iri­ta­ci­ju?! Ali slu­čaj­no mi u jed­noj po­rudž­bi­ni iz Ame­ri­ke tih de­ve­de­se­tih, u kan­ti­ci pu­noj tvi­ste­ra i še­do­va, sti­že i de­se­tak rav­nih Rip­per si­li­ko­na­ca pljo­sna­tog re­pa. Vi­đao sam ta­da ba­so­ve dok pe­cam be­lu, ka­ko pa­tro­li­ra­ju ili sa­mo leb­de u ne­kom slo­ju vo­de i ne mi­ču se. Od mog ar­se­na­la va­ra­li­ca, ta­da već do­bro po­pu­nje­nog, ni­su hte­li ni­šta, već bi sa­mo tu i ta­mo is­pra­ti­li po­gle­dom to što im nu­dim... sve dok jed­nom ni­sam, ne­ma­ju­ći dru­gu ide­ju, ba­cio jed­nog od Rip­pe­ra iz one ka­ti­ce. I to je bi­lo to! Shva­tio sam da ta­kve va­ra­li­ce ne po­sto­je slu­čaj­no, po­čeo sam da ih in­ten­ziv­no ko­ri­stim i da ot­kri­vam nji­ho­ve mo­guć­no­sti i do da­nas ni­sam pre­stao da lo­vim na njih. A baš u ovo do­ba go­di­ne oni su po­seb­no in­te­re­sant­ni.

U RA­NO PRO­LE­ĆE I SA PR­VIM to­pli­jim da­ni­ma bas iz­la­zi u to­pli­je osun­ča­ne pli­ća­ke, u po­tra­zi za hra­nom i u pri­pre­mi za mrest. Tem­pe­ra­tu­ru vo­de od 16° C mu­ži­jak če­ka da bi po­čeo da pra­vi gne­zdo, u ko­me će žen­ka po­tom da po­lo­ži ikru. Pre to­ga će bas bi­ti oba­zriv i po­ma­lo će se hra­ni­ti u plit­kom pri­o­ba­lju. Be­la ri­ba je sa­da iza­šla iz zi­mov­ni­ka i bas ne je­de u du­bi­ni. Dis­kret­no pa­tro­li­ra uz ivi­cu pli­ća­ka i po­na­ša se kao da ga sit­na ri­ba, ko­ja pro­la­zi tik is­pred nje­ga, uop­šte ne za­ni­ma. Ali, ve­li­ko­u­sti pra­ti sve oko se­be, leb­de­ći u sred­njem slo­ju vo­de, ma­lo bli­že po­vr­ši­ni, i da­le­ko od to­ga da ne­će na­pa­sti. Sa­mo je pi­ta­nje šta. Lo­vio sam ga u ovom pe­ri­o­du i na vo­ble­re pa i na po­vr­šin­ce i na raz­ne »ak­tiv­ne« si­li­kon­ce, ali spo­ra­dič­no i ne pre­vi­še uspe­šno, a na osam va­ra­li­ca ko­je vi­di­te na sli­ci pro­la­zio sam naj­bo­lje. Ne­ke od njih se ve­ro­vat­no vi­še i ne pro­iz­vo­de, ali ima mno­go slič­nih, od ko­jih ću si­gur­no raz­ne is­pro­ba­ti ako is­tro­šim za­li­he ovih za me­ne ne­pre­va­zi­đe­nih gu­ma, ko­je i da­lje ima­ju obez­be­đe­na me­sta u mo­joj ku­ti­ji za ovo do­ba go­di­ne i još uvek su lov­ne.

SA­DA BA­SA UGLAV­NOM TRA­ŽI­MO u pri­o­ba­lju, a na­ro­či­to iz­me­đu oba­le i tek iz­la­ze­ćih lo­kvanj­skih po­ja­se­va. Na­i­me, za­vi­sno od vre­men­skih uslo­va, od go­di­ne do go­di­ne lo­kvanj iz­bi­ja ra­ni­je ili ka­sni­je. Po­što smo ove go­di­ne ima­li ni­ske tem­pe­ra­tu­re i sneg kra­jem mar­ta, sva je pri­li­ka da će iz­bi­ja­nje ka­sni­ti, ta­ko da se ra­no­pro­leć­ni pe­riod pro­du­ža­va, pa i vre­me u ko­me mo­že­mo lo­vi­ti na »ne­ak­tiv­ne« gu­mi­ce. Ako to ra­di­mo sa oba­le, mo­ra­mo te­ži­ti da nas bas ko­ji je »u na­šoj oba­li« ne vi­di, pa za­ba­cu­je­mo ili što vi­še uko­so (le­vo i de­sno) ili u su­prot­nu oba­lu ka­na­la... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 451-) 

fShare