I u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne smuđ je ak­ti­van i mo­gu­će ga je uhva­ti­ti uko­li­ko pri­stup pri­la­go­di­mo nje­go­vom rit­mu ži­vo­ta i is­hra­ne u uslo­vi­ma za­gre­ja­ne i bi­stre vo­de sa ni­skim pro­cen­tom ki­se­o­ni­ka. Na ka­pi­tal­ce ne tre­ba ra­ču­na­ti, iako ni nji­ho­vo ja­vlja­nje ni­je sa­svim ne­mo­gu­će, ali upor­ni i si­ste­ma­tič­ni se i sa­da mo­gu na­u­ži­va­ti i re­dov­no do­bi­ja­ti le­pe ko­ma­de  

Smudjv

Za mno­ge va­ra­li­ča­re ko­ji ci­lja­no lo­ve smu­đa sre­di­na le­ta je mr­tva se­zo­na, tj. pe­riod u kom ret­ko iz­la­ze na vo­du i uz mno­go mu­ke uhva­te tek po­ne­ku ri­bu, ma­hom sit­ni­ju. Čak i ako za­ne­ma­ri­mo vi­še­go­di­šnji bes­po­šted­ni lov, kom je smuđ kao jed­na od kon­zum­no i ko­mer­ci­jal­no naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta na­ših vo­da iz­lo­žen, to što se sa­da sko­ro svu­da sla­bo hva­ta i ni­je ne­lo­gič­no, jer su tem­pe­ra­tu­re vo­da na go­di­šnjem mak­si­mu­mu ili bli­zu nje­ga, što za po­sle­di­cu ima sma­nje­nu ko­li­či­nu ri­ba­ma pre­ko po­treb­nog ki­se­o­ni­ka, a uz to ka­u­gle­ra i dru­ge sit­ne ri­be ima u iz­o­bi­lju, pa gra­blji­vi­ce la­ko do­la­ze do hra­ne. Me­đu­tim, sve to ne zna­či da se tre­ba obes­hra­bri­ti. Uz ma­lo tru­da i zna­nja, te uz do­zu uvek do­bro­do­šle sre­će, mo­gu­će je pre­va­ri­ti »sta­kle­no­o­kog« čak i u tim te­škim uslo­vi­ma. Osnov­ni pred­u­slov je, da­ka­ko, da što če­šće bu­de­mo na vo­di i da na­sto­ji­mo da sva­ki mo­me­nat što bo­lje is­ko­ri­sti­mo za pre­tra­gu te­re­na, tj. za po­tra­gu za ri­bom. Ipak, mo­je is­ku­stvo go­vo­ri da ima ne­ko­li­ko stva­ri ko­je mno­gim ko­le­ga­ma iz­mi­ču, a na ko­je tre­ba obra­ti­ti pa­žnju u ovo do­ba jer će nam to znat­no po­ve­ća­ti šan­se za uspeh.

U OVOM PE­RI­O­DU BI­RAJ­TE va­ra­li­ce ma­njih di­men­zi­ja ne­go u de­lo­vi­ma go­di­ne ka­da je smuđ ak­tiv­ni­ji i iz­ra­že­ni­jeg ape­ti­ta. Sit­ni­ja vi­bra­ci­ja i ne pre­vi­še upa­dljiv de­kor su po­seb­no pre­po­ruč­lji­vi za va­ra­li­ča­re­nje pre­ko da­na, u bi­stri­joj vo­di, dok u su­mrak i no­ću pro­duk­tiv­ni­ji mo­gu bi­ti dre­ča­vi de­ko­ri, pa ih va­lja ima­ti pri ru­ci. Ja pre­ko da­na sa­da uglav­nom for­si­ram Mo­narch Dok Spic­key Shad od 9 cm u Salt'N'Pep­per de­ko­ru ili šed Smu­ki Či­stač od 8 cm (ko­ji ima za ni­jan­su krup­ni­ju vi­bra­ci­ju, no još uvek sit­nu u po­re­đe­nju sa mno­gim dru­gim ve­štač­kim mam­ci­ma ovog ti­pa). Ali da­le­ko od to­ga da su to je­di­ne lov­ne va­ra­li­ce, pa slo­bod­no eks­pe­ri­men­ti­ši­te sa mo­de­li­ma ra­znih pro­iz­vo­đa­ča, u vi­še de­ko­ra i ve­li­či­na, dok even­tu­al­no ne na­đe­te onaj ko­ji da­je naj­bo­lje re­zul­ta­te.

Ve­o­ma je bit­no i da va­ra­li­ca što spo­ri­je pro­pa­da kroz vo­du, tj. da mo­že­mo da je vo­di­mo sa što vi­še »le­ro­va­nja« (po­vre­me­nih za­dr­ža­va­nja u me­stu), što se pre sve­ga po­sti­že pra­vil­nim oda­bi­rom te­ži­ne olov­ne gla­ve. Što je ma­mac du­že u vid­nom po­lju gra­blji­vi­ce, ve­će su šan­se da ga ona na­pad­ne, čak i kad je ne­ak­tiv­na. Na­stoj­te da va­ra­li­cu vo­di­te po­la­ga­no i da pri tom bu­de­te mak­si­mal­no kon­cen­tri­sa­ni, te da br­zo re­a­gu­je­te na sva­ki njen sum­njiv kon­takt sa pre­pre­kom, jer u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma ne­će­te ni ose­ti­ti kla­sič­no čvr­ka­nje, već »luft«, tj. od­jed­nom će­te iz­gu­bi­ti kon­takt sa va­ra­li­com.

TRA­ŽI­TE TE­RE­NE SA PRE­PRE­KA­MA, te po mo­guć­stvu ta­kva me­sta na ko­ji­ma tok uda­ra u njih stva­ra­ju­ći pri tom la­ga­ne vr­tlo­ge i obo­ga­ću­ju­ći vo­du ki­se­o­ni­kom, zbog če­ga je na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma če­sto i uoč­lji­vo pri­su­stvo sit­ne be­le ri­be. A u ovom de­lu go­di­ne ni­je lo­še ni po­tra­ži­ti du­blja me­sta sa iz­ra­že­nim re­lje­fom dna, tj. sa od­se­ci­ma, na­glim pre­la­zi­ma du­bi­na i slič­no.

Smuđ je jat­na ri­ba te i lo­vi u ja­tu, pri če­mu naj­krup­ni­je je­din­ke za­u­zi­ma­ju naj­bo­lje po­zi­ci­je, dok se one ma­nje po­zi­ci­o­ni­ra­ju oko njih. Raz­mak iz­me­đu ri­ba mo­že bi­ti i sa­mo 20-30 cm, ali i po ne­ko­li­ko me­ta­ra, u za­vi­sno­sti od za­mu­će­no­sti vo­de i od ti­pa i ve­li­či­ne pre­pre­ke. Za­to je do­bro s vre­me­na na vre­me pro­me­ni­ti po­zi­ci­ju i ugao ba­ca­nja i vo­đe­nja va­ra­li­ce ra­di pre­tra­ži­va­nja što ve­ćeg pod­ruč­ja i pro­na­la­že­nja op­ti­mal­ne pu­ta­nje mam­ca. Pri tom ta po­me­ra­nja ne mo­ra­ju da bu­du ve­li­ka. Šta­vi­še, ne­ka­da je do­volj­no da sa­mo ve­že­mo si­dro za dru­gu »ta­la­snja­ču« (tj. boč­nu stra­nu čam­ca)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu 460-)

 

fShare