Ni onaj ko ima de­se­ti­ne va­ra­li­čar­skih šta­po­va ne mo­že u istom mo­men­tu lo­vi­ti za­ba­ci­va­njem na vi­še od jed­nog. Za­to je po­treb­no da ume­mo da una­pred pro­ce­ni­mo okol­no­sti za sva­ku si­tu­a­ci­ju i da po­ne­se­mo od­go­va­ra­ju­ći štap ili da svoj na­čin ri­bo­lo­va pri­la­go­di­mo ta­ko da mo­že­mo što vi­še da po­stig­ne­mo onim što nam je u ru­ka­ma

Pri­li­kom iz­bo­ra šta­pa za od­re­đe­ni me­tod ri­bo­lo­va uvek po­sto­je ne­do­u­mi­ce i sko­ro bez iz­u­zet­ka smo pri­nu­đe­ni da či­ni­mo kom­pro­mi­se. S jed­ne stra­ne ima­mo zah­te­ve ri­bo­lo­va ko­je nam na­me­će prak­sa, dok s dru­ge ima­mo štap sa svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, ko­je ni u jed­noj kom­bi­na­ci­ji ne mo­gu u pot­pu­no­sti za­do­vo­lji­ti na­še po­tre­be, jer ide­al­nog mo­de­la za sve si­tu­a­ci­je ne­ma. Osim to­ga, pro­iz­vo­đa­či ne­ma­ju je­din­stven stan­dard ozna­ča­va­nja ka­rak­te­ri­sti­ka šta­pa, što stva­ra do­dat­ne ne­do­u­mi­ce. Na pri­mer, ve­ći­na pro­iz­vo­đa­ča ba­cač­ku te­ži­nu šta­pa na­zi­va ak­ci­jom, dok se u prak­si ak­ci­jom sma­tra br­zi­na vra­ća­nja vr­ha šta­pa u sta­nje mi­ro­va­nja na­kon iz­ba­ča­ja. Ne­ki pro­iz­vo­đa­či ak­ci­jom na­zi­va­ju ka­rak­te­ri­stič­nu sa­vi­tlji­vost šta­pa, bez ob­zi­ra na br­zi­nu, te se ni­ka­da pri­li­kom iz­bo­ra šta­pa ne mo­že­mo oslo­ni­ti na ono što pro­iz­vo­đač na­ve­de u ka­ta­lo­gu ili na šta­pu.

Izbor-stapa

U za­vi­sno­sti od to­ga ko­ji je deo šta­pa an­ga­žo­van pri­li­kom iz­ba­ča­ja op­ti­mal­nog te­re­ta, od­no­sno od br­zi­ne vra­ća­nja u sta­nje mi­ro­va­nja, šta­po­vi se de­le na br­ze i spo­re, dok im ak­ci­ja (ka­rak­te­ri­sti­ka sa­vi­tlji­vo­sti) mo­že bi­ti vr­šna (A), gor­njom tre­ći­nom (B), gor­njom po­lo­vi­nom (C) od­no­sno pa­ra­bo­lič­na (D).

ŠTO JE AN­GA­ŽO­VA­NA DU­ŽI­NA šta­pa ve­ća, ak­ci­ja je spo­ri­ja i obr­nu­to. U prak­si, sa­vi­tlji­vost i br­zi­na šta­pa su bit­ne pri­li­kom iz­ba­ci­va­nja te­re­ta, za­tim pri kon­tak­tu va­ra­li­ce sa dnom ili ri­bom (pri­li­kom na­pa­da gra­blji­vi­ce) – zbog br­zi­ne pre­no­še­nja in­for­ma­ci­je, te pri kon­tri­ra­nju, za­ma­ra­nju i do­vo­đe­nju za­ka­če­ne ri­be. S ob­zi­rom na to da se u prak­si uvek ko­ri­ste lak­ši te­re­ti od de­kla­ri­sa­ne no­si­vo­sti šta­pa, pri lan­si­ra­nju va­ra­li­ce an­ga­žo­va­na du­ži­na kre­će se od nje­go­ve gor­nje tre­ći­ne do gor­nje po­lo­vi­ne. Iz­u­ze­tak su šta­po­vi pa­ra­bo­lič­ne sa­vi­tlji­vo­sti, spo­re ak­ci­je i ma­le ba­cač­ke te­ži­ne, kod ko­jih se pri iz­ba­ča­ju de­kla­ri­sa­nog te­re­ta an­ga­žu­je go­to­vo ce­la rad­na du­ži­na šta­pa.

U slu­ča­je­vi­ma ka­da je neo­p­hod­na br­za i ener­gič­na kon­tra, ko­ri­ste se šta­po­vi br­ze ak­ci­je, sa­vi­tlji­vi u gor­njoj tre­ći­ni i ve­će du­ži­ne. Sa ta­kvim šta­pom, uz pro­me­nu po­lo­ža­ja na­vi­še pod ma­lim uglom, po­sti­že se ve­ći po­kret po obi­mu kru­žne pu­ta­nje vr­ha šta­pa i efi­ka­sni­ja kon­tra. Pri­li­kom za­ma­ra­nja i do­vo­đe­nja ri­be, ide­al­na sa­vi­tlji­vost iz­no­si gor­nje dve tre­ći­ne šta­pa, pod uslo­vom da je ugao iz­me­đu stru­ne is­pod vr­ha šta­pa i nje­go­vog ne­sa­vi­je­nog de­la 90 ste­pe­ni. Pri na­ve­de­nim uglo­vi­ma i pri po­me­nu­toj sa­vi­tlji­vo­sti, na­i­me, naj­ve­ći je ste­pen is­ko­ri­šće­nja ela­stič­no­sti šta­pa. Mak­si­mal­na sa­vi­tlji­vost šta­pa se ko­ri­sti sa­mo u eks­trem­nim slu­ča­je­vi­ma, ka­da tre­ba za­u­sta­vi­ti beg ri­be u ne­že­lje­nom prav­cu, pre­ma ne­koj pod­vod­noj pre­pre­ci. Pre­ma vr­sti ri­be ko­ja se lo­vi, uslo­vi­ma na ri­bo­lov­nom me­stu, me­to­du i te­ži­ni ri­bo­lo­va, kao i te­ži­ni te­re­ta ko­ji za­ba­cu­je­mo i pri­vla­či­mo, vr­ši se iz­bor šta­pa, ima­ju­ći u vi­du sve na­ve­de­ne ka­rak­te­ri­sti­ke, ko­je su od zna­ča­ja za ru­ko­va­nje šta­pom u od­re­đe­nim uslo­vi­ma.

Go­to­vo je ne­mo­gu­će na­ve­sti sve kom­bi­na­ci­je uslo­va ri­bo­lo­va i ka­rak­te­ri­sti­ka šta­pa kod ko­jih se pri­li­kom iz­bo­ra mo­ra ići na kom­pro­mis, od­no­sno od­re­ći se po­tre­be ma­njeg pri­o­ri­te­ta u ko­rist po­tre­be ve­ćeg pri­o­ri­te­ta, ali evo ne­ko­li­ko pri­me­ra:

– NOĆ­NI RI­BO­LOV SMU­ĐA je spe­ci­fi­čan po upo­tre­bi la­kih pli­va­ju­ćih, plit­ko­ro­ne­ćih i du­bo­ko­za­ra­nja­ju­ćih vo­ble­ra. Za iz­ba­čaj la­kih vo­ble­ra neo­p­ho­dan je štap ma­le te­ži­ne ba­ca­nja i br­ze ak­ci­je vr­hom, ali za kon­tro­lu vo­đe­nja du­bo­ko­za­ra­nja­ju­ćeg vo­ble­ra, kao i za sna­žnu kon­tru, ko­jom vo­bler u če­lju­sti­ma smu­đa mo­že­mo po­me­ri­ti do­volj­no da se udi­ca za­bo­de, po­tre­ban je sna­žni­ji štap, ve­će te­ži­ne ba­ca­nja. Jed­nim šta­pom se ne mo­gu za­do­vo­lji­ti obe po­tre­be, te se pri iz­bo­ru mo­ra­mo od­re­ći ma­nje bit­ne funk­ci­je šta­pa. U ovom slu­ča­ju, oči­gled­no je to da­lji­na iz­ba­ča­ja)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 472-)

fShare