Jed­na od dra­ži ri­bo­lo­va je u to­me što su mo­guć­no­sti za eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i kom­bi­no­va­nje teh­ni­ka, ma­ma­ca i pre­zen­ta­ci­ja prak­tič­no neo­gra­ni­če­ne. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo vam me­ša­vi­nu plov­ka­re­nja i va­ra­li­ča­re­nja, ko­ja se u Ame­ri­ci ko­ri­sti za lov ra­znih vr­sta sun­či­ca, a u na­šim uslo­vi­ma se već u pr­vim pro­ba­ma po­ka­za­la fan­ta­stič­no za lov ban­da­ra, ali i štu­ke

Bandar

U Ame­ri­ci je pe­ca­nje ne­ko­li­ko vr­sta sun­či­ca (kre­pi­ja, blu­gi­la...) je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih vi­do­va ri­bo­lo­va i omi­lje­na za­ba­va pre sve­ga de­ce i po­čet­ni­ka, kao i naj­sta­ri­jih ri­bo­lo­va­ca. Te ri­be ko­je po­ra­stu do du­ži­ne od oko 30 cm (da­kle mno­go vi­še ne­go sun­či­ca kod nas) uku­sne su, ima ih mno­go i lo­ve se na vi­še na­či­na, po­naj­pre na ži­ve mam­ce ili na ma­le si­li­kon­ce. Na ame­rič­kom tr­ži­štu po­sto­je čak i po­seb­ne li­ni­je šta­po­va i ma­ši­ni­ca na­me­nje­nih lo­vu kre­pi­ja. U ra­znim vi­deo-snim­ci­ma na in­ter­ne­tu mo­gu se vi­de­ti naj­ra­zli­či­ti­ji si­ste­mi ko­ji­ma se ova ri­ba lo­vi, a je­dan od njih me je po­seb­no za­in­te­re­so­vao, te sam od­mah re­šio da ga pri­me­nim kod nas, a ka­ko u na­šim vo­da­ma ne­ma do­volj­no ve­li­kih sun­či­ca, kao »po­ku­sni ku­ni­ći« po­slu­ži­li su mi ban­da­ri.

SI­STEM JE SA­VR­ŠE­NO osmi­šljen, a sa­sto­ji se od kli­ze­ćeg plov­ka sa sto­pe­rom, olov­nog ote­ža­nja, vir­ble i pred­ve­za na či­jem je kra­ju ma­la džig udi­ca sa olov­nom gla­vom te­škom dva-tri gra­ma. Na udi­cu se sta­vlja ma­la si­li­kon­ska va­ra­li­ca – imi­ta­ci­ja ra­či­ća, ke­de­ra ili ne­ke dru­ge kre­a­tu­re na ko­ju ina­če lo­vi­mo ban­da­re. Ako ima­mo ne­ki atrak­tor, tj. mi­ris, do­bro će do­ći, ali ni­je oba­ve­zan. Ame­ri­kan­ci za ova­kvo pe­ca­nje ko­ri­ste po­seb­nu vr­stu plov­ka – tzv. bo­ber, ko­ji se na stru­nu ka­či po­mo­ću dve ku­ki­ce. On je, da­kle, fik­sni, a prak­ti­čan je za pe­ca­nje na pli­ćim me­sti­ma, sa du­bi­nom do ne­kih 1,5 m. Okru­glog je ob­li­ka, no­si­vo­sti naj­če­šće oko pet gra­ma i na do­njem de­lu ima olov­no ote­ža­nje, ta­ko da uvek sto­ji us­prav­no, što je vr­lo bit­no zbog teh­ni­ke lo­va.

U su­šti­ni je ovaj na­čin ri­bo­lo­va ver­ti­kal­no dži­go­va­nje uz po­moć plov­ka. Za po­če­tak je va­žno da pro­ce­ni­mo du­bi­nu na ko­joj lo­vi­mo, tj. da je po­de­si­mo ta­ko da nam ma­mac bu­de na de­se­tak cen­ti­me­ta­ra iz­nad dna. Na­kon što za­ba­ci­mo si­stem, sa­če­ka­mo da si­li­ko­nac na udi­ci sa ma­lom olov­nom gla­vom po­to­ne do že­lje­ne du­bi­ne, pa vr­hom šta­pa cim­ka­mo plo­vak, udah­nju­ju­ći na taj na­čin ži­vot si­li­kon­skoj va­ra­li­ci.

Ban­da­ri, kao i kre­pi­ji, ni­su baš uvek ras­po­lo­že­ni da jur­ca­ju za vo­ble­ri­ma od­no­sno ple­nom zbog ko­jeg tre­ba da po­tro­še dra­go­ce­nu ener­gi­ju, po­seb­no zi­mi, ali im ova­kav plen, na­iz­gled bes­po­mo­ćan i umi­ru­ći, iz­gle­da kao lak za­lo­gaj, pa ga bez mno­go pre­mi­šlja­nja na­pa­da­ju.

KO­JE SU JOŠ PRED­NO­STI lo­va ovim si­ste­mom? Kao pr­vo, mo­že­mo lo­vi­ti ma­lim i la­kim mam­ci­ma na sra­zmer­no)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 472-)

fShare