U ri­bo­lo­vu mir­nih vr­sta, hleb je je­dan od najčešće ­ko­ri­šće­nih ma­ma­ca, ali se u raz­li­či­tim ob­li­ci­ma upotrebljava i za pri­ma­mlji­va­nje, kao je­di­ni sa­sto­jak ili kao deo raz­li­či­tih me­ša­vi­na. Uko­li­ko se njime pra­vil­no služimo, iako je jef­tin i ma­nje ka­lo­rij­ske vred­no­sti od ve­ći­ne dru­gih kom­po­nen­ti, mo­že mno­go do­pri­ne­ti na­šoj uspe­šno­sti

Ne znam da li je čo­vek ot­krio hleb, tj. po­čeo da ga pra­vi, u ono vre­me ka­da je iz­mi­slio udi­cu, ali ne­ma spo­ra oko to­ga da se on ve­o­ma du­go ko­ri­sti i kao ma­mac i kao pri­hra­na za lov ra­znih tzv. mir­nih vr­sta ri­ba. Ri­be hleb br­zo pre­po­zna­ju kao ne­što hran­lji­vo, a sa­svim je si­gur­no da nje­go­voj efi­ka­sno­sti – u obe po­me­nu­te funk­ci­je – znat­no do­pri­no­si to što bo­jom od­ska­če od ve­ći­ne ono­ga što ri­ba vi­di oko se­be. Ri­bo­lov­ci­ma je la­ko do­stu­pan i ce­nom pri­stu­pa­čan, a uz to je upo­tre­bljiv za pe­ca­nje i on­da ka­da se vi­še ne mo­že ko­ri­sti­ti u ljud­skoj is­hra­ni. Hleb se u vo­di br­zo ši­ri, tj. bu­bri, a za­tim se ko­ma­di­ći po­la­ko odva­ja­ju od ce­li­ne i plu­ta­ju no­še­ni stru­jom, pri tom ma­me­ći ri­be iz­gle­dom ali i mi­ri­som. Ti ko­ma­di­ći vr­lo ve­ro­vat­no ri­ba­ma li­če na ko­ma­de me­sa ugi­nu­lih školj­ki ili ra­znih dru­gih vo­de­nih or­ga­ni­za­ma, ko­ji su im pri­rod­na hra­na, a mo­žda i na »ma­cu« to­po­le i vr­be, ko­ja je mno­gim vr­sta­ma pra­va po­sla­sti­ca. Sve u sve­mu, hleb je ve­o­ma pri­men­ljiv u ri­bo­lo­vu iz ni­za raz­lo­ga, a ovog pu­ta po­za­ba­vi­će­mo se nje­go­vom upo­tre­bom u pe­ca­nju na fi­der i plo­vak, iz­me­đu osta­log i zbog to­ga što se on kao sa­sto­jak pri­ma­ma po­seb­no mno­go ko­ri­sti zi­mi, ka­da su po­tre­be ri­ba za ka­lo­ri­ja­ma ma­nje ne­go u to­pli­jem pe­ri­o­du

Hleb

PRE­ZLE, tj. hleb­ne mr­vi­ce, je­dan su od sko­ro ne­za­o­bi­la­znih sa­sto­ja­ka u ku­pov­nim pri­hra­na­ma, od ko­jih ga mno­ge sa­dr­že u ve­li­kom pro­cen­tu. Ko­li­ko vr­sta hle­ba po­sto­ji, to­li­ko ima i vr­sta pre­zli, ali je za nas naj­bit­ni­ja po­de­la po bo­ji – na onu na­pra­vlje­nu od sve­tlih ili od tam­nih vr­sta hle­ba. Sve­tle pre­zle su le­plji­ve i kom­pakt­ne struk­tu­re, dok su tam­ne uglav­nom ras­tre­si­te. U prak­si je te­ško na­ći pre­zlu ujed­na­če­nog kva­li­te­ta i to je ve­li­ki pro­blem pro­iz­vo­đa­ča pri­hra­ne, ko­li­ko sam oba­ve­šten, ne sa­mo kod nas već i u ino­stran­stvu.

Pre­zla se mo­že ko­ri­sti­ti za pri­ma­mlji­va­nje ri­be i bez ika­kvih do­da­ta­ka, ali je ipak atrak­tiv­ni­ja ako je na­mi­ri­še­mo ne­kom aro­mom i do­da­mo joj iz­ve­snu ko­li­či­nu ma­ma­ca. Hleb­ne mr­vi­ce je mo­gu­će na­ći u sva­koj pro­dav­ni­ci pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da, uglav­nom u pa­ko­va­nji­ma od 250 gra­ma, ali to je naj­sku­plja va­ri­jan­ta. Vi­še se is­pla­ti, na­rav­no uko­li­ko iole re­dov­ni­je pe­ca­mo i ko­ri­sti­mo ovaj sa­sto­jak, da u ne­kom me­ga­mar­ke­tu ku­pi­mo »eko­nom­sko« pa­ko­va­nje od ne­ko­li­ko ki­lo­gra­ma i da on­da tu pre­zlu ču­va­mo na su­vom me­stu dok je ne po­tro­ši­mo. Naj­jef­ti­ni­je će­mo pro­ći ako ovaj sa­sto­jak pri­ma­me na­pra­vi­mo sa­mi; po­treb­no je sa­mo da sta­ri hleb do­bro osu­ši­mo i po­tom ga sa­me­lje­mo u blen­de­ru ili mli­nu.

REN­DA­NI HLEB, tj. onaj pro­te­ran kroz si­to za pri­ma­mu (ko­je mo­ra bi­ti kva­li­tet­no, tj. čvr­sto, te sa ok­ci­ma di­men­zi­ja pre­ko 4x4 mm) ili gru­bo usi­ti­njen blen­de­rom, ve­o­ma je sli­čan pre­zli, ali sa­dr­ži do­sta če­sti­ca ne­u­jed­na­če­ne ve­li­či­ne, od ko­jih one ve­će mo­gu bi­ti po­seb­no ko­ri­sne jer su po pra­vi­lu pri­vlač­ne krup­ni­jim ri­ba­ma. Ren­da­ni hleb kva­si se i pri­pre­ma za upo­tre­bu do­da­va­njem ma­le ko­li­či­ne vo­de – pr­ska­njem fi­nim mla­zom iz »faj­ta­li­ce« za veš ili pum­pe za pr­ska­nje cve­ća, te ener­gič­nim me­ša­njem dok se ne do­bi­je že­lje­na kon­zi­sten­ci­ja. Ova­ko pri­pre­mljen hleb mo­že se pla­si­ra­ti hra­ni­li­ca­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 474-)

 

fShare