U ovom de­lu se­zo­ne, ve­ći­na štu­ka­ro­ša ori­jen­ti­še se na ba­re i ka­na­le, dok za­po­sta­vlja­ju re­ke, iako po­sto­ji re­al­na mo­guć­nost da se i na nji­ma ova gra­blji­vi­ca le­po lo­vi ako su hi­dro­lo­ški i vre­men­ski uslo­vi po­volj­ni, a ri­bo­lo­vac spre­man da ig­no­ri­še jur­nja­vu za pre­da­to­ri­ma či­je je pri­su­stvo na iz­gled­nim po­zi­ci­ja­ma uoč­lji­vi­je

stuka

Ve­ći­ni ri­bo­lo­va­ca po­zna­to je da se u apri­lu, na­kon mre­sta, štu­ka mo­že uspe­šno lo­vi­ti va­ra­li­com. Ta­kav ri­bo­lov ne­što je pro­duk­tiv­ni­ji na za­tvo­re­nim vo­da­ma (ka­na­li­ma, je­ze­ri­ma i ba­ra­ma), ko­je su za ne­ko­li­ko ste­pe­ni to­pli­je od re­ka. To ne zna­či da se štu­ka in­ten­ziv­ni­je hra­ni u to­pli­joj vo­di (tem­pe­ra­tu­ra vo­de na re­ka­ma i je­ze­ri­ma je po­čet­kom apri­la u op­se­gu od 10 do 15º C, što je ide­al­no za nje­nu is­hra­nu), već da je nje­na ak­tiv­nost ve­ća u sre­di­ni u ko­joj ima vi­še hra­ne za nju. Na te­ku­ći­ca­ma sit­na ri­ba (ka­u­gler, bo­dor­ka, cr­ven­per­ka...) u ovom pe­ri­o­du još ni­je u do­volj­noj me­ri ak­tiv­na, ni­ti je po­zi­ci­o­ni­ra­na na stan­dard­nim me­sti­ma, a to zna­či da se ni štu­ka ne na­la­zi ta­mo gde je ina­če lo­vi­mo. Osim to­ga, na re­ka­ma je po­čet­kom pro­le­ća naj­če­šće vo­da vi­so­ka, za­mu­će­na i raz­li­ve­na po plav­nom pod­ruč­ju, te je štu­ka za­vu­če­na po broj­nim raz­li­vi­ma, zbog če­ga ju je go­to­vo ne­mo­gu­će pro­na­ći a još te­že ulo­vi­ti.

GE­NE­RAL­NO SE ZA­TO MO­ŽE re­ći da pro­le­će ni­je pe­riod u ko­jem se štu­ka do­bro lo­vi na te­ku­ćim vo­da­ma, ali ipak po­sto­ji jed­na si­tu­a­ci­ja, isti­na ve­o­ma ret­ka, ka­da na nji­ma štu­ku mo­že­mo lo­vi­ti uspe­šni­je ne­go na sta­ja­ći­ca­ma. U za­vi­sno­sti od me­te­o­ro­lo­ških uslo­va i do­to­ka vo­de u ve­će re­ke, nji­hov vo­do­staj u ovom pe­ri­o­du če­sto osci­lu­je. Ako ni­je pre­vi­sok i ima ten­den­ci­ju bla­gog opa­da­nja, a tem­pe­ra­tu­ra vo­de bu­de u kon­stant­nom po­ra­stu, na ne­kim me­sti­ma u pri­o­ba­lju mo­gu se uoči­ti in­ten­ziv­ni­ja de­ša­va­nja ne­go na dru­gi­ma duž oba­le.

Pr­vi ve­snik pro­le­ća u ta­kvim uslo­vi­ma je bu­cov, ko­ji ra­u­bu­je ta­mo gde je gru­pi­san ka­u­gler. U po­me­nu­tim uslo­vi­ma, naj­ve­ća kon­cen­tra­ci­ja sit­ne ri­be ali i gra­blji­vi­ca je na uš­ći­ma ma­njih pri­to­ka ili ka­na­la kroz ko­je se iz­li­va vo­da iz ku­bi­ka i ha­glo­va. Dok bu­cov buč­no i vid­no lo­vi na po­vr­ši­ni, osim što oda­je svo­je pri­su­stvo, upu­ću­je nas i na po­lo­žaj dru­gih gra­blji­vi­ca, ko­je lo­ve pri dnu ili u kr­šu bli­že oba­li. A ri­bo­lov­ci u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji če­sto pre­vi­de mo­guć­nost pri­su­stva ve­će i atrak­tiv­ni­je gra­blji­vi­ce, te se od­lu­če da lo­ve ma­njeg bu­co­va, ko­ji je ma­sov­no pri­su­tan na ta­kvim me­sti­ma i ko­ji je oči­gle­dan i lak plen.

S ob­zi­rom na to da je smuđ u mre­stu, a da se som ak­ti­vi­ra u uslo­vi­ma su­prot­nim opi­sa­nim (ka­da su sna­žni i po­rast vo­de i ubr­za­nje to­ka), naj­i­zve­sni­je je pri­su­stvo štu­ke, ko­ja se iz­mre­sti­la i in­ten­ziv­no se hra­ni upra­vo na me­sti­ma sa naj­ve­ćom kon­cen­tra­ci­jom be­le ri­be. Iz­ve­sno je i da štu­ka ko­ja je u lo­vu ne­će bo­ra­vi­ti na ve­li­koj du­bi­ni i u reč­nom to­ku, već uz oba­lu i ne­ku ve­ću pre­pre­ku u vo­di, iz ko­je mo­že br­zo na­pa­sti ne­ku be­lu ri­bu ko­ja se iz­dvo­ji­la iz ja­ta.

VA­RA­LI­ČA­RE­NJE ŠTU­KE NA TE­KU­ĆI­CA­MA pr­ven­stve­no pod­ra­zu­me­va lov pri dnu i u sred­njim slo­je­vi­ma u pri­o­ba­lju. Ne za­ba­cu­je se da­le­ko, jer štu­ka bo­ra­vi u za­klo­ni­ma bli­že oba­li, a hra­ni se van reč­ne ma­ti­ce. Ka­da se lo­vi dži­gom, va­ra­li­cu spu­sti­mo na dno, te je la­ga­no po­vla­či­mo i po­di­že­mo za oko po­la me­tra, pa je opet spu­sti­mo na dno. Štu­ka naj­če­šće na­pa­da džig u po­di­za­nju, pa za­to če­sto tre­ba po­na­vlja­ti tu rad­nju, ko­jom se po­sti­že ključ­ni na­dra­žaj... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 477-)

fShare