Do pre neku godinu skoro da je bilo teže izbeći babušku nego se lepo napecati te ribe. Međutim, iz sezone u sezonu na mnogim vodama se čak i njena populacija smanjuje ili ona postaje izbirljivija, a negde se i povlači pred agresivnim cverglanom ili menja navike. U donjem toku Tamiša, ribolovci su je u septembru konačno dočekali, nakon dugo vremena
Nakon izuzetno dugog perioda tropskih vrućina, tokom kog je i vodostaj Tamiša bio nizak, pa je riba vrlo loše radila, u poslednje dve-tri nedelje, sa osveženjem i porastom vode, konačno je počela da jede babuška. Doduše, najpre su proradile sitne ribe te vrste, do veličine dlana, ali je i to bilo bolje nego da se ne javljaju uopšte. Primetno je bilo i smanjenje broja cverglana, tj. njihove aktivnosti, koja je letos povremeno činila mučnim ribolov na prirodne mamce, pogotovo mesne. Međutim, promenljivo vreme, na radost nas zaljubljenika u lov tamiške babuške, učinilo je da posle dugog vremena konačno počnu ponovo da se javljaju one prave, krupne »babe«, kakve mesecima nismo mogli da privučemo i uhvatimo.
TE BORBENE I ZA SVOJU VELIČINU snažne ribe podjednako dobro su reagovale i na kombinaciju tanke gliste i crvića, i na dva crvića, ali, što je vrlo zanimljivo, samo ako bi bili upareni po jedan crveni i beli! Probao sam da pecam i na šećerac, ali na taj mamac nisam dobijao ribu. Kao produktivno se pokazalo dodavanje male količine crvića u prihranu (tačnije nekoliko komada po hranilici), što doskora apsolutno nije dolazilo u obzir, jer je momentalno donosilo cverglane na hranilištu i na udici. Sada sam, međutim, za nekoliko sati ribolova imao samo jednog! Hrana na koju sam pecao bila je napravljena od mešavine primama Van den Eynde Gold Pro Bream i Energomix, uz dodatak teške zemlje, te dosta Maros Mix mikropeleta i kuvane pšenice.
Da stvar bude lepša, babuška je u dobroj kondiciji, pa se sve vreme snažno otima, a kako mi je udarala na daljini od preko 30 m (tačno 31,5 m) bilo je pravo zadovoljstvo dovlačiti je, naročito kada bi se javile ribe od petstotinak grama, kakve nisu bile retke. Osim »babe«, koja je preovlađivala u ulovu, bilo je i po nekoliko lepih deverika i krupnih bodorki, a interesantno je bilo da nije bilo sitne ribe nijedne vrste, ali je, u skladu sa tim, bilo i podužih pauza u aktivnosti ribe, koje sam pokušavao da skratim menjajući dužinu predveza (vidi okvir Poigravanje sa predvezima) i vrstu mamca.
Kao i obično, pecao sam na dva kompleta. Jedan su činili stari dobri Energoteam Black Spider i još starija mašinica Shimano Alivio 4000, dok je na novom štapu Trabucco Sygnum Supreme Feeder bila takođe nova Ryobi Artica 4000. Na obe mašinice osnovni najlon bio je Maver River Stone debljine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 437-)