Do pre ne­ku go­di­nu sko­ro da je bi­lo te­že iz­be­ći ba­bu­šku ne­go se le­po na­pe­ca­ti te ri­be. Me­đu­tim, iz se­zo­ne u se­zo­nu na mno­gim vo­da­ma se čak i nje­na po­pu­la­ci­ja sma­nju­je ili ona po­sta­je iz­bir­lji­vi­ja, a ne­gde se i po­vla­či pred agre­siv­nim cver­gla­nom ili me­nja na­vi­ke. U do­njem to­ku Ta­mi­ša, ri­bo­lov­ci su je u sep­tem­bru ko­nač­no do­če­ka­li, na­kon du­go vre­me­na

babuska

Na­kon iz­u­zet­no du­gog pe­ri­o­da trop­skih vru­ći­na, to­kom kog je i vo­do­staj Ta­mi­ša bio ni­zak, pa je ri­ba vr­lo lo­še ra­di­la, u po­sled­nje dve-tri ne­de­lje, sa osve­že­njem i po­ra­stom vo­de, ko­nač­no je po­če­la da je­de ba­bu­ška. Do­du­še, naj­pre su pro­ra­di­le sit­ne ri­be te vr­ste, do ve­li­či­ne dla­na, ali je i to bi­lo bo­lje ne­go da se ne ja­vlja­ju uop­šte. Pri­met­no je bi­lo i sma­nje­nje bro­ja cver­gla­na, tj. nji­ho­ve ak­tiv­no­sti, ko­ja je le­tos po­vre­me­no či­ni­la muč­nim ri­bo­lov na pri­rod­ne mam­ce, po­go­to­vo me­sne. Me­đu­tim, pro­men­lji­vo vre­me, na ra­dost nas za­lju­blje­ni­ka u lov ta­mi­ške ba­bu­ške, uči­ni­lo je da po­sle du­gog vre­me­na ko­nač­no poč­nu po­no­vo da se ja­vlja­ju one pra­ve, krup­ne »ba­be«, ka­kve me­se­ci­ma ni­smo mo­gli da pri­vu­če­mo i uhva­ti­mo.

TE BOR­BE­NE I ZA SVO­JU VE­LI­ČI­NU sna­žne ri­be pod­jed­na­ko do­bro su re­a­go­va­le i na kom­bi­na­ci­ju tan­ke gli­ste i cr­vi­ća, i na dva cr­vi­ća, ali, što je vr­lo za­ni­mlji­vo, sa­mo ako bi bi­li upa­re­ni po je­dan cr­ve­ni i be­li! Pro­bao sam da pe­cam i na še­će­rac, ali na taj ma­mac ni­sam do­bi­jao ri­bu. Kao pro­duk­tiv­no se po­ka­za­lo do­da­va­nje ma­le ko­li­či­ne cr­vi­ća u pri­hra­nu (tač­ni­je ne­ko­li­ko ko­ma­da po hra­ni­li­ci), što do­sko­ra ap­so­lut­no ni­je do­la­zi­lo u ob­zir, jer je mo­men­tal­no do­no­si­lo cver­gla­ne na hra­ni­li­štu i na udi­ci. Sa­da sam, me­đu­tim, za ne­ko­li­ko sa­ti ri­bo­lo­va imao sa­mo jed­nog! Hra­na na ko­ju sam pe­cao bi­la je na­pra­vlje­na od me­ša­vi­ne pri­ma­ma Van den Eynde Gold Pro Bre­am i Ener­go­mix, uz do­da­tak te­ške ze­mlje, te do­sta Ma­ros Mix mi­kro­pe­le­ta i ku­va­ne pše­ni­ce.

Da stvar bu­de lep­ša, ba­bu­ška je u do­broj kon­di­ci­ji, pa se sve vre­me sna­žno oti­ma, a ka­ko mi je uda­ra­la na da­lji­ni od pre­ko 30 m (tač­no 31,5 m) bi­lo je pra­vo za­do­volj­stvo do­vla­či­ti je, na­ro­či­to ka­da bi se ja­vi­le ri­be od pet­sto­ti­nak gra­ma, ka­kve ni­su bi­le ret­ke. Osim »ba­be«, ko­ja je pre­o­vla­đi­va­la u ulo­vu, bi­lo je i po ne­ko­li­ko le­pih de­ve­ri­ka i krup­nih bo­dor­ki, a in­te­re­sant­no je bi­lo da ni­je bi­lo sit­ne ri­be ni­jed­ne vr­ste, ali je, u skla­du sa tim, bi­lo i po­du­žih pa­u­za u ak­tiv­no­sti ri­be, ko­je sam po­ku­ša­vao da skra­tim me­nja­ju­ći du­ži­nu pred­ve­za (vi­di okvir Po­i­gra­va­nje sa pred­ve­zi­ma) i vr­stu mam­ca.

Kao i obič­no, pe­cao sam na dva kom­ple­ta. Je­dan su či­ni­li sta­ri do­bri Ener­go­te­am Black Spi­der i još sta­ri­ja ma­ši­ni­ca Shi­ma­no Ali­vio 4000, dok je na no­vom šta­pu Tra­buc­co Sygnum Su­pre­me Fe­e­der bi­la ta­ko­đe no­va Ryobi Ar­ti­ca 4000. Na obe ma­ši­ni­ce osnov­ni naj­lon bio je Ma­ver Ri­ver Sto­ne de­blji­ne... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 437-)