Pr­vi deo pro­le­ća po pra­vi­lu do­no­si vr­snim i upor­nim so­ma­ro­ši­ma do­bre iz­gle­de za ulov tro­fej­nih »br­kaj­li­ja«. Ove go­di­ne su tro­ji­ca obre­no­vač­kih va­ra­li­ča­ra tu pri­li­ku i is­ko­ri­sti­la, iako ni­su us­pe­li da sa­vla­da­ju sve ori­ja­še ko­je su ima­li na šta­pu

som-velika

Te­re­ni po­zna­ti kao To­pla vo­da A i B – ka­ko ih po ter­mo­e­lek­tra­na­ma, kod ko­jih se na­la­ze is­pu­sti za­gre­ja­ne vo­de u Sa­vu, na­zi­va­mo mi obre­no­vač­ki ri­bo­lov­ci – u ra­no pro­le­će po­seb­no su za­ni­mlji­vi so­ma­ro­ši­ma, i iz­u­zet­no su te­ški za ri­bo­lov. S jed­ne stra­ne, oni je­su pri­stu­pač­ni, ali je na nji­ma ve­o­ma te­ško vo­di­ti va­ra­li­cu bli­zu dna, a još je te­že iz­va­di­ti ve­li­ku ri­bu. Ta­kve se tu sra­zmer­no če­sto ja­vlja­ju i ne­ke bu­du sa­vla­da­ne, ali mno­ge us­pe­ju da po­ki­da­ju stru­nu ili spad­nu, a sko­ro svi ka­pi­tal­ci se tu va­de iz čam­ca, bez kog su šan­se da ri­bo­lo­vac uspe­šno okon­ča bor­bu prak­tič­no sim­bo­lič­ne.

Som se na ovim te­re­ni­ma pre sve­ga pe­ca na si­li­kon­ske gla­vi­nja­re (po­seb­no na one sa sred­nje ja­kom vi­bra­ci­jom) i na še­do­ve, ali ni­je ret­kost ni da po­ku­pi vo­bler pla­si­ran pri po­vr­ši­ni ili u sred­njem slo­ju vo­de. Naj­bo­lje je va­ra­li­cu ba­ci­ti pre­ko bu­ka to­ple vo­de, ko­ji se ja­sno uoča­va na po­vr­ši­ni, a za­tim je uve­sti u sam buk, iz kog ona iz­la­zi u mir­ni­ju vo­du i u kon­tra­tok. Som naj­če­šće uda­ra ili sa spolj­ne stra­ne bu­ka (na sa­moj nje­go­voj ivi­ci) ili sa unu­tra­šnje stra­ne, gde vo­da uspo­ra­va i gde so­mo­vi če­ka­ju da vo­da iz­ba­ci za­ne­mo­ća­le ri­bi­ce, odvo­je­ne od svog ja­ta. So­ma tu ne­ma u enorm­nim ko­li­či­na­ma, ali oni naj­u­por­ni­ji ima­ju ulo­ve, a sva­kog pro­le­ća pad­ne bar ne­ko­li­ko ve­o­ma le­pih ko­ma­da, osim što bu­de mno­go iz­gu­blje­nih ri­ba.

PO­ČET­KOM MI­NU­LOG mar­ta, sa dru­ga­ri­ma ko­ji su mno­go is­ku­sni­ji so­ma­ro­ši od me­ne (ako se­be uop­šte i mo­gu da ubro­jim u so­ma­ro­še) otvo­rio sam ovo­go­di­šnju se­zo­nu lo­va so­ma, ko­ji na iz­li­vi­ma to­plih vo­da uvek kre­ne da se ja­vlja ra­ni­je ne­go na dru­gim me­sti­ma, a ni­je neo­bič­no ni da uda­ri usred zi­me oni­ma ko­ji tu ju­re smu­đa. Se­zo­na je za me­ne kre­nu­la le­po, ulo­vom »br­ke« od oko 40 kg, kog sam do­bio na še­da du­gog 13 cm, po­čet­kom mar­ta, na iz­li­vu to­ple vo­de TENT B; tu ri­bu sam na­kon sli­ka­nja vra­tio u Sa­vu, što ra­dim sa ve­ći­nom ulo­va.

Po­lo­vi­nom mar­ta, moj dru­gar Želj­ko Osto­jić je na gla­vi­nja­ru Mr­ša D89, te­šku 66 g, u cr­nom de­ko­ru, do­bio so­ma od oko 70 kg, kog je na­kon sli­ka­nja vra­tio u vo­du, što je za sva­ku po­hva­lu. Nje­mu to ni­je pr­vi ka­pi­ta­lac te vr­ste ko­jeg je uhva­tio i pu­stio, a ma­njih sa ko­ji­ma je ta­ko po­stu­pio bi­lo je i mno­go vi­še. Go­Pro ka­me­rom, ko­ju je no­sio pri­li­kom pe­ca­nja, Želj­ko je na­pra­vio sjaj­ne snim­ke za­ma­ra­nja po­me­nu­tog ka­pi­tal­ca, ko­je sam na­kon ob­ra­de po­sta­vio na svoj Ju­tjub ka­nal, gde mo­že­te i po­gle­da­ti vi­deo-za­pis na­zvan Gla­vi­nja­rom na so­mo­ve. Želj­ko je tu krup­nu ri­bu sa­vla­dao dvo­del­nim šta­pom Zeck Blin­ker Jörg Spin, du­ži­ne 2,7 m i t.b. 30–180 g, ma­ši­ni­com Shi­ma­no Stel­la 8000 HG i ple­te­ni­com YGK Su­per Jig­gman, kla­se PE 4 (no­si­vo­sti 60 lb, tj. 27,24 kg). Upr­kos ja­kom stru­ja­nju vo­de, ri­ba je iz čam­ca, iz kog je Želj­ko tom pri­li­kom i va­ra­li­ča­rio, sa­vla­da­na pri­lič­no br­zo, za 15 mi­nu­ta, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći ja­kom pri­bo­ru, ali i is­ku­stvu, ka­ko u za­ma­ra­nju krup­ne ri­be, ta­ko i u upra­vlja­nju plo­vi­lom, po­ve­re­nom tom pri­li­kom Go­ra­nu Jo­va­no­vi­ću Gi­su, na­šem dru­ga­ru i ta­ko­đe vr­snom ri­bo­lov­cu, ko­ji u ka­ri­je­ri ima, baš kao i Želj­ko, ve­ći broj ulo­vlje­nih krup­nih so­mo­va.

Me­ne sre­ća u na­stav­ku pro­leć­ne se­zo­ne ni­je po­slu­ži­la, bu­du­ći da sam jed­nog ju­tra, pe­ca­ju­ći sa Želj­kom, za po­la sa­ta iz­gu­bio dva ka­pi­tal­na so­ma, ko­ji su mi spa­li sa gla­vi­nja­ra na­kon ne­ko­li­ko mi­nu­ta bor­be, ali odav­no sam spo­znao da je i to deo ri­bo­lo­va i da zbog ta­kvih stva­ri čo­vek ne sme da gu­bi elan, ni­ti sa­mo­po­u­zda­nje... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 479-)