Ve­li­ke de­ve­ri­ke, kao i tro­fej­ni pri­mer­ci ve­ći­ne dru­gih vr­sta be­le ri­be ne hva­ta­ju se la­ko, ni­ti sva­ko­dnev­no ni na nat­pro­seč­no bo­ga­tim te­re­ni­ma. Loviti ih pred­sta­vlja iza­zov za ve­ći­nu plov­ka­ro­ša i du­bin­ka­ša sa vo­da ci­pri­nid­nog re­gi­o­na, a mno­gi se sla­žu da je opre­zne, ću­dlji­ve i ne­pred­vi­dlji­ve lo­pa­ta­re če­sto te­že se­lek­tiv­no pe­ca­ti ne­go ša­ra­ne. Ali, da­le­ko od to­ga da je to ne­mo­gu­ća mi­si­ja, na­ro­či­to ako joj pra­vil­no pri­stu­pi­mo. U tek­stu ko­ji sle­di po­ku­ša­ću da vam dam ne­ke osnov­ne smer­ni­ce ko­je bi vam mo­gle po­mo­ći da ovog le­ta do­đe­te do tro­fej­ne jedinke.

Jo­vi­ca Mi­lo­še­vić zva­ni Zec ri­bo­lo­vom je po­put svih »Ka­na­la­ca« (mo­ma­ka iz ko­sto­lač­kog na­se­lja Ka­nal) po­čeo da se ba­vi u naj­ra­ni­joj mla­do­sti, a on­da je zbog fud­ba­la za­po­sta­vio svoj omi­lje­ni ho­bi.

– Dok sam ak­tiv­no igrao, ni­sam imao vre­me­na za pe­ca­nje. Fud­ba­lom se sa­da ba­vi moj sin Ste­fan, ko­ji igra za Par­ti­zan i re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je, a ja sam se u me­đu­vre­me­nu u pot­pu­no­sti po­sve­tio ri­bo­lo­vu – pri­ča Jo­vi­ca.

Na ša­ran­skom re­vi­ru Ka­sap­ska ada, ne­da­le­ko od No­vog Sa­da, eki­pa For­max – Carp Pro je kra­jem ju­na is­pro­ba­la ne­ko­li­ko no­vih ša­ran­skih šta­po­va iz For­max pa­le­te, kao i in­di­ka­to­re tr­za­ja Carp Pro Ma­xi­on (sa in­te­gri­sa­nim pu­nji­vim li­ti­jum-jonskim ba­te­ri­ja­ma) i Carp Pro Sen­sor DX, te svin­ge­re Carp Pro, iz se­ri­ja CP-6355 i CP-6353.. Na dva rod-po­da (Carp Pro CP-6113-005 i CP-6121) po­sta­vi­li smo šest pa­ra­bo­li­ka iz raz­li­či­tih se­ri­ja – Axum Carp, Le­gacy Te­le Carp, Po­wer Car­bon Carp, Pa­tri­ot Carp, Le­gend Carp i Mo­jo Carp, sa ma­ši­ni­ca­ma For­max Le­gend Carp, En­du­ra Carp, Sher­man Carp i Bul­let Cast. Ka­ko smo se sa ve­ći­nom po­bro­ja­nih šta­po­va do sa­da sre­ta­li uglav­nom dok su bi­li u fa­zi pro­to­ti­po­va, ovo je bi­la od­lič­na pri­li­ka da se de­talj­no upo­zna­mo sa nji­ma, tj. da vi­di­mo ka­ko se po­na­ša­ju pri za­ba­ci­va­nju, kon­tri­ra­nju i to­kom za­ma­ra­nja ša­ra­na, ka­ko bi­smo ka­sni­je to mo­gli da što ver­ni­je pre­ne­se­mo bu­du­ćim vla­sni­ci­ma. Evo na­ših uti­sa­ka, u naj­kra­ćim cr­ta­ma.

Svi­ma je već ve­o­ma do­bro po­zna­to da je klen lju­bi­telj kru­ška­stih vo­ble­ra i ma­njih lep­ti­ra­stih va­ra­li­ca. Moj ar­se­nal ve­štač­kih ma­ma­ca za tu ri­bu bio je du­go sa­či­njen is­klju­či­vo od mo­de­la ta dva ti­pa. To se pro­me­ni­lo na­kon što sam jed­nom pri­li­kom, ni sam ne znam za­što, za­ba­cio dvo­del­ni vo­bler Zvon­ko od 4,5 cm. Na taj ruč­ni rad ce­nje­nog maj­sto­ra iz Uži­ca začas sam ulo­vio ne­ko­li­ko kle­no­va, a na­ro­či­to mi je za­ni­mlji­vo bi­lo to što su to bi­le ri­be raz­li­či­tih du­ži­na – od de­se­tak cen­ti­me­ta­ra do pre­ko 30. Taj tre­nu­tak mi je na ne­ki na­čin pro­ši­rio vi­di­ke, jer sam shva­tio da se klen mo­že ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti i na vo­bler ko­ji ni­je »kru­ški­ca« od 3-4 cm.

Ocena korisnika:  5 / 5

Naj­ve­ći evrop­ski po­slov­ni sa­jam sa­jam pro­iz­vo­đa­ča i di­stri­bu­te­ra ri­bo­lov­nog pri­bo­ra, EFT­TEX, ove go­di­ne je po pr­vi put odr­žan u pre­sto­ni­ci Austri­je. Na 6.837 kva­drat­nih me­ta­la iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra našlo se 245 iz­la­ga­ča i ko­i­zla­ga­ča iz 37 ze­ma­lja, a me­đu njima je bi­lo 35 fir­mi ko­ji­ma je to bi­lo pre­mi­jer­no pred­sta­vlja­nje na ovoj smo­tri. Po­se­ti­la­ca ove ma­ni­fe­sta­ci­je za­tvo­re­nog ti­pa, na ko­ju je pri­stup mo­guć sa­mo po po­zi­vu iz­la­ga­ča ili or­ga­ni­za­to­ra (tj. uz akre­di­ta­ci­ju za no­vi­na­re), bilo je, upr­kos glo­bal­noj kri­zi, o ko­joj se i ov­de pri­ča­lo na sva­kom ko­ra­ku, ne­što više ne­go pro­šle go­di­ne – ukup­no 3.108. Ve­le­tr­govaca je bilo u najvećem bro­ju (preko po­lo­vi­ne), 30% su či­ni­li vla­sni­ci ma­lo­pro­da­ja, 13% pro­iz­vo­đa­či, a po tri po­sto no­vi­na­ri i agen­ti pro­da­je.

 Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca smu­đa tra­ži u du­bo­koj vo­di. Raz­log za to je kraj­nje jed­no­sta­van. Ta gra­blji­vi­ca, na­i­me, naj­vi­še vre­me­na i pro­vo­di u njoj. Ali, u ne­kim okol­no­sti­ma (a pod ti­me ovo­ga pu­ta ne mi­slim na ju­tar­nji i ve­čer­nji cug) mo­že­mo smu­đa na­ći i u pli­ća­ci­ma i ve­o­ma se le­po za­ba­vi­ti lo­ve­ći ga na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma, i to na dru­ga­či­je na­či­ne ne­go ina­če.