Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca smu­đa tra­ži u du­bo­koj vo­di. Raz­log za to je kraj­nje jed­no­sta­van. Ta gra­blji­vi­ca, na­i­me, naj­vi­še vre­me­na i pro­vo­di u njoj. Ali, u ne­kim okol­no­sti­ma (a pod ti­me ovo­ga pu­ta ne mi­slim na ju­tar­nji i ve­čer­nji cug) mo­že­mo smu­đa na­ći i u pli­ća­ci­ma i ve­o­ma se le­po za­ba­vi­ti lo­ve­ći ga na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma, i to na dru­ga­či­je na­či­ne ne­go ina­če.

Taj pot­pu­no nor­ma­lan maj­ski rad­ni dan za­vr­šio se za­ni­mlji­vim te­le­fon­skim po­zi­vom. Dra­ško Kla­čar, pro­iz­vo­đač va­ra­li­ca za slat­ko­vod­ni i mor­ski ri­bo­lov i pa­si­o­ni­ra­ni lo­vac na krup­ne gra­blji­vi­ce, bez ika­kvog je uvo­da pi­tao: »Ured­ni­če, ho­ćeš li sle­de­će ne­de­lje sa Jo­com Si­mo­no­vi­ćem i sa mnom na Min­ćo? Ka­že Du­le iz Lu­ga­na da je vo­do­staj tre­nut­no vi­sok, ali da bi mo­gla na­red­nih da­na da se na­me­sti do­bra vo­da za pe­ca­nje na Go­ver­na­lu. To je ona bra­na iz­nad ušća u Po, gde se sa oba­le lo­ve so­mo­ve i od pre­ko 100 ki­la«.

Po­sle iz­la­ska bu­co­va iz za­bra­ne (15. ju­na), to­kom ve­li­kog po­plav­nog ta­la­sa Du­na­va, zbog vi­so­kih vo­do­sta­ja u gor­njem i sred­njem to­ku te re­ke kroz na­šu ze­mlju, Be­o­grad­ske bu­cov­dži­je su se fo­ku­si­ra­le na lov gra­blji­vi­ca na te­re­ni­ma od Ve­li­kog Gra­di­šta do Go­lup­ca. U ne­ko­li­ko iz­la­za­ka u krat­kom vre­men­skom raz­ma­ku bi­lo je ulo­va, iako su se gra­blji­vi­ce po­na­ša­le ot­pri­li­ke kao u pe­smi Eka­ta­ri­ne Ve­li­ke, u ko­joj se »me­nja dan za noć i noć za dan«.

To­kom ve­ćeg de­la pro­le­ća, lov štu­ke na na­šim re­ka­ma bio je, zbog vi­so­kih vo­do­sta­ja i hlad­ne vo­de, ve­o­ma ote­žan ili čak ne­mo­guć, pa je i lo­gič­no to je ve­ći­na vred­ni­jih ulo­va štu­ke ostva­ri­va­na na ba­ra­ma i je­ze­ri­ma ko­je ne­ma­ju di­rekt­nu ve­zu sa te­ku­ći­ca­ma. Vo­do­sta­ji Sa­ve i Dri­ne, naj­ve­ćih re­ka na se­ve­ro­za­pa­du cen­tral­ne Sr­bi­je, sta­bi­li­zo­va­li su se tek na sa­mom kra­ju pro­le­ća, pa smo Zo­ran, Vik­tor i ja od­lu­či­li da ne­ko­li­ko da­na pro­ve­de­mo u po­tra­zi za štu­kom na Sa­vi i nje­nim oto­ka­ma oko ušća Dri­ne.

Ove go­di­ne sam se­zo­nu va­ra­li­ča­re­nja kle­na otvo­rio ne­u­o­bi­ča­je­no ka­sno. Na­kon što me je sa­rad­nik Ri­bo­lo­va Ne­boj­ša Ste­vić u is­crp­nom te­le­fon­skom raz­go­vo­ru upu­tio u ak­tu­el­na de­ša­va­nja na Mla­vi, sa na­šim dru­gim sa­rad­ni­kom, ko­le­gom iz Drill Vi­deo pro­duk­ci­je i no­vo­pe­če­nim va­ra­li­ča­rom Dar­kom Mi­lo­še­vi­ćem, upu­tio sam se ka do­bro po­zna­tim te­re­ni­ma, de­se­tak ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od Po­ža­rev­ca. Ka­ko smo za ri­bo­lov na ras­po­la­ga­nju ima­li sa­mo sat i po, od­mah smo kre­nu­li na me­sto na kom je Ne­boj­ša od za­vr­šet­ka lo­vo­sta­ja do­bio čak če­ti­ri ka­pi­tal­na kle­na, što je vi­še ne­go neo­bič­no za ova­ko ma­lu re­ku.

Ocena korisnika:  5 / 5

Ve­šti­na či­ta­nja vo­de, tj. oda­bi­ra­nja do­brog me­sta i pra­vil­ne pre­zen­ta­ci­je mam­ca na nje­mu, od ve­li­kog je zna­ča­ja u svim ri­bo­lov­nim di­sci­pli­na­ma, pa i u lo­vu gra­blji­vi­ca na ve­štač­ke mam­ce. To po­seb­no va­ži za va­ra­li­ča­re­nje kle­na u let­njem pe­ri­o­du, ka­da ma­la i bi­stra vo­da umno­go­me ote­ža­va hva­ta­nje te oštro­o­ke i ve­o­ma opre­zne ri­be. Ri­bo­lov­ci ko­ji­ma je i krat­ko osma­tra­nje do­volj­no da uoče po­ten­ci­jal­na skro­vi­šta kle­no­va uspe­šni­ji su, na­i­me, od onih ko­jo stu­di­o­zno pre­tra­žu­ju sva­ki me­tar terena, usled čega im ne­mi­nov­no do­bar deo vre­me­na pro­đe u ba­ca­nju u pra­zno, tj. ta­mo gde tra­že­ne ri­be na­pro­sto ne­ma.