Sve če­šće od ša­ran­dži­ja ko­je po­se­ću­ju ko­mer­ci­jal­ne re­vi­re ču­je­mo da su mo­ra­li do­bro da se na­ra­de i po­tru­de ne bi li utvr­di­li na ko­ji ma­mac ri­ba u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji naj­bo­lje re­a­gu­je. Ni obi­la­to pri­hra­nji­va­nje ni­je ga­ran­ci­ja da će se ša­ra­nu ape­tit pro­bu­di­ti u pu­noj me­ri i da lovan neće biti samo je­dan ma­mac ili pre­zen­ta­ci­ja.

Ma­za­nje ve­štač­kih ma­ma­ca pre­pa­ra­ti­ma u teč­nom ili že­la­ti­no­znom sta­nju, ko­ji mi­ri­som i uku­som pri­vla­če gra­blji­ve ri­be da na­pad­nu i du­že za­dr­že va­ra­li­cu u usti­ma, pri­me­nju­je se već de­ce­ni­ja­ma. Ali još se me­đu ri­bo­lov­ci­ma lo­me ko­plja oko de­lo­tvor­no­sti tih atrak­to­ra, tj. oko to­ga u ko­jim ih si­tu­a­ci­ji­ma tre­ba ko­ri­sti­ti i za ko­je mam­ce.

Pr­vi ju­tar­nje sla­ne i ma­gle znak su za po­če­tak pu­ne je­se­nje se­zo­ne lo­va štu­ke na na­šim vo­da­ma. Ovaj pe­riod va­ra­li­ča­ri na­sto­je da što bo­lje is­ko­ri­ste, jer osim sit­nih ri­ba sa­da po­či­nju da se ja­vlja­ju i one ne­što krup­ni­je. Sr­đan Malj­ko­vić i nje­gov ko­le­ga Dar­jan Ma­jer su po­sled­njih ne­de­lja u vi­še na­vra­ta lo­vi­li na je­ze­ru Mi­ši­će­vo, ne­da­le­ko od Su­bo­ti­ce.

Ova se­zo­na je ša­ran­dži­ja­ma na Du­na­vu do­ne­la sasvim osoben iza­zov – to­kom pro­leć­nih po­pla­va, iz vi­še rib­nja­ka u Slo­vač­koj i Ma­đar­skoj i iz ne­kih u Sr­bi­ji po­be­gla je ogrom­na ko­li­či­na ša­ra­na go­la­ća. Oni već me­se­ci­ma od­lič­no ra­de na ve­li­kom de­lu to­ka Du­na­va kroz na­šu ze­mlju, od Bez­da­na do Go­lup­ca, pa i kod Sme­de­re­va, gde ih uspe­šno pe­ca naš sa­rad­nik Ivan Mi­lo­va­no­vić Mu­ki.

Iako je­dan od naj­za­ga­đe­ni­jih vo­do­to­ka u Sr­bi­ji, Be­gej je sta­ni­šte mno­gih vr­sta ri­ba, uklju­ču­ju­ći i sve gra­blji­vi­ce iz rav­ni­čar­skih vo­da du­nav­skog sli­va. Ka­da to uslo­vi do­zvo­lja­va­ju, na nje­mu se mo­gu hva­ta­ti štu­ka, som, bu­cov i smuđ, a letos se varaličarilo nap­tro­seč­no do­bro...

Odav­no je po­zna­to da bu­cov spa­da me­đu naj­ću­dlji­vi­je gra­blji­vi­ce. U ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma uda­ra na sve što mu ve­li­kom br­zi­nom pro­đe is­pred no­sa, ali če­sto ume da bu­de i ve­o­ma iz­bir­ljiv, po­ne­kad čak to­li­ko da uda­ra na sa­mo je­dan kon­kret­ni mo­del iz ce­le gru­pe va­ra­li­ca istog ti­pa. Baš se to ne­dav­no de­si­lo na­šem sa­rad­ni­ku Sr­đa­nu Sa­vu­lo­vu na kult­nom va­ra­li­čar­skom te­re­nu na Ti­si kod Be­če­ja.