Na­o­ko kraj­nje jed­no­sta­van, lov smu­đa du­bin­skom teh­ni­kom iz čam­ca na ve­li­kim re­ka­ma za­pra­vo je vr­lo zah­tev­na di­sci­pli­na. Ri­bo­lo­vac mo­ra do­bro oda­bra­ti tač­ku u ko­joj će se usi­dri­ti, zo­nu u ko­ju će za­ba­ci­va­ti, a ni­je ni­ma­lo sve­jed­no ni ko­jim pri­bo­rom, mon­ta­žom i na ko­ji ma­mac pe­ca.

Za­hva­lju­ju­ći za­bra­ni pri­vred­nog ri­bo­lo­va na ovom de­lu Ti­se, lo­ka­li­tet Ka­me­njar kod Ka­nji­že je za na­še uslo­ve bo­gat ri­bom i ve­o­ma je po­pu­la­ran me­đu pe­ca­ro­ši­ma iz Su­bo­ti­ce i osta­lih me­sta na se­ve­ru Bač­ke i Ba­na­ta (ob­la­sti kojima je Tisa pri­rod­na gra­ni­ca).

Kao i pret­hod­nih go­di­na, i ove sam deo od­mo­ra odvo­jio za od­la­zak na Dri­nu. Ba­za mi je bi­la bli­zu gor­njeg kra­ja Zvor­nič­kog je­ze­ra, u apart­ma­ni­ma Drin­ske oaze u Ve­li­koj Re­ci, oko tri ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od ži­vog to­ka. Tu se mo­gu sa oba­le ili iz čam­ca pe­ca­ti sko­ro sve vr­ste ri­ba ko­je u Dri­ni ži­ve, ali sam ja po­neo sa­mo va­ra­li­čar­ski pri­bor, jer sam una­pred re­šio da se ovom pri­li­kom po­sve­tim lo­vu gra­blji­vi­ca.

Fi­der je ri­bo­lov­na teh­ni­ka ko­ja se za­sni­va na dva ključ­na ele­men­ta – na upo­tre­bi šta­po­va sa ose­tlji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma i na pla­si­ra­nju pri­ma­me uz ma­mac po­mo­ću hra­ni­li­ce. Ma­da po­sto­je i plo­vak-hra­ni­li­ce, ovo je pre sve­ga du­bin­ski na­čin pe­ca­nja, i to iz­u­zet­no efi­ka­san za sko­ro sve vr­ste ci­pri­ni­da, od bo­dor­ke do ša­ra­na, i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma, ka­ko zbog od­lič­ne in­di­ka­ci­je tr­za­ja i do­bre re­a­li­za­ci­je, ta­ko i zbog to­ga što stal­nim pla­si­ra­njem pri­ma­me na ma­lom pro­sto­ru pri­vla­či­mo mno­štvo ri­be i pod­sti­če­mo je na in­ten­ziv­no hra­nje­nje. Ali, mo­že se de­si­ti da u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma bo­lje re­zul­ta­te u lo­vu fi­der šta­pom po­sti­že­mo bez stal­nog do­hra­nji­va­nja – ta­ko što hra­ni­li­cu za­me­ni­mo olo­vom od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne. Za­to mno­gi uspe­šni fi­de­ra­ši u pri­bo­ru uvek ima­ju i gar­ni­tu­ru ute­ga raz­li­či­tih gra­ma­ža i ne li­be se da ih upo­tre­be.

Na na­šim vo­da­ma, pre sve­ga te­ku­ćim, je­dan od naj­­če­šće ko­ri­šće­nih ma­ma­ca u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na je­su si­li­kon­ske gla­vi­nja­re. Ce­na im ni­je pre­vi­so­ka, po­go­to­vo u po­re­đe­nju sa kva­li­tet­ni­jim vo­ble­ri­ma re­no­mi­ra­nih fir­mi, a po­ka­za­lo se da su ve­o­ma lov­ne za sve gra­blji­vi­ce – na njih se hva­ta­ju ban­dar, mre­na, jaz (prot­fiš), klen, bu­cov, smuđ, štu­ka, a na­rav­no i mla­di­ca i som. Iz­ra­da ovih ve­štač­kih ma­ma­ca ni­je kom­pli­ko­va­na, pa se njom mal­te­ne u sva­kom iole ve­ćem me­stu ne­ki ri­bo­lo­vac ba­vi, ta­ko da se po rad­nja­ma mo­gu na­ći gla­vi­nja­re ra­znih ob­li­ka (do­du­še ma­nje ili vi­še slič­nih, jer je tu te­ško bog zna šta no­vo iz­mi­sli­ti), de­ko­ra i te­ži­na.

Ne­ke od naj­jed­no­stav­ni­jih pri­ma­ma ko­je u kuć­nim uslo­vi­ma mo­že­mo br­zo i bez mu­ke na­pra­vi­ti od sve­ga ne­ko­li­ko la­ko do­stup­nih sa­sto­ja­ka mo­gu bi­ti ve­o­ma pri­vlač­ne za ri­bu i sa­svim do­volj­ne za po­tre­be re­kre­a­tiv­nog ri­bo­lo­va. Šta­vi­še, pre će­mo do uspe­ha sti­ći ko­ri­ste­ći naj­jef­ti­ni­ju, od ba­zič­nih kom­po­nen­ti sa­či­nje­nu sme­su, ko­ja je od­go­va­ra­ju­će le­plji­vo­sti, gra­nu­la­ci­je i spe­ci­fič­ne te­ži­ne, ta­ko da sti­že na že­lje­no me­sto i rav­no­mer­no i pra­vo­vre­me­no se otva­ra na dnu, ne­go na kva­li­tet­nu i sku­pu hra­nu ko­ja ni­je pri­pre­mlje­na i pre­zen­to­va­na na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Sve to, što je odav­no po­zna­to, pro­ve­rio sam po­sled­njih ne­de­lja u dva na­vra­ta.