Štampa

Ima mno­go isti­ne u sta­roj do­set­ki ko­ja ka­že da iako sko­ro sva­ko ko pe­ca pri­želj­ku­je bo­ga­te ulo­ve u sva­kom iz­la­sku, svu­da na sve­tu 10% ri­bo­lov­ca hva­ta 90% ri­be. Raz­log za to vr­lo je jed­no­sta­van – ma­li je broj onih ko­ji su sprem­ni da o sva­kom pe­ca­nju una­pred do­bro raz­mi­sle i za nje­ga se te­melj­no pri­pre­me

Me­đu ša­ran­dži­ja­ma već vi­še od tri de­ce­ni­je po­sto­ji oštra po­de­la na tra­di­ci­o­na­li­ste i one ko­ji pe­ca­ju jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih slat­ko­vod­nih ri­ba na mo­der­ni na­čin. Ma­li je broj spe­ci­ja­li­sta za ovu ri­bu ko­ji uop­šte po­mi­šlja­ju na kom­bi­no­va­nje ta dva pri­stu­pa, a tekst ko­ji je pred va­ma po­ka­zu­je ka­ko baš to mo­že bi­ti re­cept za uspeh

Ba­bu­ška va­ži za ri­bu sa pri­lič­no ši­ro­kim je­lov­ni­kom, ko­ja se mo­že uspe­šno lo­vi­ti na raz­ne me­sne mam­ce, hleb, ku­ku­ruz, valj­ke, ma­le boj­li­je itd. No ni­je sve­jed­no šta će­mo joj ka­da po­nu­di­ti, jer se nje­ne pre­fe­ren­ci­je me­nja­ju sa pro­me­nom tem­pe­ra­tu­re vo­de. Evo na šta to­kom pro­le­ća i na po­čet­ku le­ta ovu po­pu­lar­nu vr­stu pe­ca je­dan od naj­u­spe­šni­jih spe­ci­ja­li­sta

Na sa­mom kra­ju ka­len­dar­skog pro­le­ća ša­ran je na go­to­vom ce­lom to­ku kroz Sr­bi­ju ra­dio ta­ko do­bro da to ne pam­te ni naj­sta­ri­ji ri­bo­lov­ci sa ove re­ke. Me­đu­tim, ak­tiv­nost ri­be ni­je bi­la ista pre­ko ce­log da­na, a ne­ret­ko se »vo­de­na li­si­ca« ja­vlja­la sa­mo po mra­ku, i to, na­rav­no, naj­bo­lje na po­zi­ci­ja­ma ko­je su re­dov­no hra­nje­ne

Sve vi­še ri­bo­lo­va­ca na na­šim sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma ci­lja­no lo­vi gr­ge­ča, ka­ko va­ra­li­ča­re­njem, ta­ko i na pri­rod­ne mam­ce. Ali još uvek ne­ma mno­go onih ko­ji tro­fej­ne ri­be te vr­ste po­ku­šavaju da do­bi­ju na ke­de­ra, pe­ca­ju­ći pri tom uz sa­mu oba­lu, na štap bez ma­ši­ni­ce

Ni­je ret­kost ni da som tra­ži hra­nu na po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma ri­bo­lov­ci ba­ca­ju pri­ma­mu za be­lu ri­bu, ba­bu­šku i ša­ra­na, a ni da za­gri­ze na ne­ki ma­mac na­me­njen ci­pri­ni­di­ma. Ali ve­o­ma ret­ko se de­si da ka­pi­tal­ni »br­ka« sa oba­le bu­de iz­va­đen pri­bo­rom pri­me­re­nim znat­no ma­njim ri­ba­ma