I ove zi­me ve­li­ki deo onih ko­ji pe­ca­ju i u naj­hlad­ni­je do­ba go­di­ne for­si­ra de­lo­ve re­ka i sta­ja­ći­ca na ko­ji­ma se ri­ba oku­plja u ja­ti­ma ka­ko bi sa­če­ka­la po­volj­ni­je uslo­ve za ži­vot i pro­du­že­nje vr­ste. Ni­su, me­đu­tim, ma­lo­broj­ni ni oni ko­ji sma­tra­ju da bi ri­bo­lov u zi­mov­ni­ci­ma tre­ba­lo dru­ga­či­je ure­di­ti, ogra­ni­či­ti na ne­ki na­čin, pa čak i za­bra­ni­ti, premda ima i onih ko­ji is­ti­ču da on ima i bar jed­nu do­bru stra­nu

Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma ve­o­ma je po­pu­la­ran kod nas, ali se iz­ne­na­đu­ju­će spo­ro me­nja. I da­nas, sko­ro kao pre 20, 30 ili 50 go­di­na, ve­ći­na štu­ka­ro­ša se dr­ži lep­ti­ra i ka­ši­ka kao udar­nih va­ra­li­ca, ko­je u svim de­lo­vi­ma se­zo­ne ba­ca na istim me­sti­ma i vo­di na isti na­čin. A put do uspe­ha mo­že bi­ti i sa­svim dru­ga­či­ji 

Ban­da­re je u ovom de­lu se­zo­ne na ve­ći­ni vo­da ne­što lak­še pro­na­ći ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, ali se oni i sa­da kre­ću i čak u to­ku sa­mo jed­nog da­na po ne­ko­li­ko pu­ta pro­me­ne i me­sto i sloj vo­de u kom uzi­ma­ju hra­nu. Zbog to­ga mo­ra­mo bi­ti sprem­ni na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i vla­da­ti ume­ćem »či­ta­nja« vo­de, ka­ko bi­smo što ma­nje vre­me­na tro­ši­li na tra­že­nje ri­be, a što vi­še na efi­ka­sno pe­ca­nje

Ka­da sa pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de sit­na be­la ri­ba i cver­glan po­sta­nu ma­nje ak­tiv­ni, a ša­ran in­stink­tiv­no ose­ti po­tre­bu za sku­plja­njem ener­gi­je za pred­sto­je­ću zi­mu i mrest ko­ji će na­kon nje usle­di­ti, pra­vo je vre­me da »kra­lju ci­pri­ni­da« po­nu­di­mo jed­nu od nje­go­vih po­sla­sti­ca do ko­je u to­pli­jem de­lu go­di­ne od broj­nih ma­njih kon­ku­re­na­ta ve­o­ma te­ško mo­že da do­đe

Klen je jed­na od naj­broj­ni­jih ri­ba na­ših vo­da ko­je se lo­ve va­ra­li­ča­re­njem, a uz to ima ve­o­ma ra­zno­vr­stan je­lov­nik. Me­đu­tim, ni jed­no ni dru­go ne zna­či da ga je uvek la­ko pro­na­ći i na­ve­sti da uzme ve­štač­ki ma­mac, po­go­to­vo u pe­ri­o­di­ma ka­da je vo­da ma­la i bi­stra. Iz pr­ve ru­ke vam pre­no­si­mo dra­go­ce­na is­ku­stva jed­nog od na­ših naj­u­spe­šni­jih kle­na­ro­ša

Ne­for­mal­na tak­mi­če­nja jed­na su od bit­ni­jih ak­tiv­no­sti mno­gih ri­bo­lo­vač­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ne sa­mo za­to što im mo­gu do­ne­ti ne­što nov­ca, pre­ko po­treb­nog za funk­ci­o­ni­sa­nje, već pre svega zbog to­ga što ja­ča­ju ko­lek­tiv­ni duh i ose­ćaj so­li­dar­no­sti, ve­o­ma dra­go­ce­ne ko­he­ziv­ne fak­to­re za sva­ki skup lju­di ko­ji ima­ju isti ci­lje­ve i po­tre­be za ko­je se tre­ba (iz)bo­ri­ti