Cr­vi­ći su sko­ro uvek i svu­da pri­vlač­ni za bezmalo sve vr­ste tzv. mir­nih ri­ba, pa su je­dan od naj­popularnijih ma­ma­ca, a po­sled­njih go­di­na se u sve ve­ćim ko­li­či­na­ma ko­ri­ste i kao do­da­tak hra­na­ma, pa čak i kao sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Ni­je ih na­ro­či­to te­ško ču­va­ti, sta­vi­ti na udi­cu, tran­spor­to­va­ti do vo­de i na­mi­ri­sa­ti, ali od na­či­na na ko­ji sve to ra­di­mo može pre­sud­no za­vi­si­ti naš uspeh u ri­bo­lo­vu 

Bo­lo­nje­zi su du­gač­ki te­le­skop sa vo­đi­ca­ma, ko­ji se ko­ri­ste za pe­ca­nje na plo­vak i na sta­ja­ćim i na te­ku­ćim vo­da­ma. Me­đu­tim, naš do­vi­tlji­vi sa­rad­nik upo­tre­bio je ta­kav štap od šest me­ta­ra za lov krup­ne mre­ne du­bin­skim me­to­dom na Ju­žnoj Mo­ra­vi, u kom je bio us­pe­šan pre­ko svih oče­ki­va­nja

Ve­či­ta di­le­ma – da li ku­pi­ti štap ko­ji nam ne­do­sta­je čim sku­pi­mo do­volj­no nov­ca za ne­ki osnov­ni (nej­jef­ti­ni­ji) mo­del ili se ma­lo str­pe­ti, pa ići na ne­ko sku­plje ali kva­li­tet­ni­je re­še­nje – uvek je ak­tu­el­na i kad je o fi­der šta­po­vima reč. Po­gle­da­li smo tre­nut­nu po­nu­du mo­de­la ko­ji ko­šta­ju ma­nje od 6.000  di­na­ra i iz­dvo­ji­li ne­ke ko­ji su po na­šem su­du do­bar iz­bor u svo­joj kla­si ce­ne.

Izbor ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ni­ka­da ni­je bio ve­ći ne­go da­nas, a rast po­nu­de pra­ti, ukup­no uzev, i sni­ža­va­nje ce­na ve­ći­ne pro­iz­vo­da. S dru­ge stra­ne, u toj ogrom­noj po­nu­di pro­vu­če se mno­go to­ga jef­ti­nog što ne vre­di ni ono ma­lo pa­ra za ko­je se pro­da­je. Ovo je pri­ča o jed­nom sa­svim dru­ga­či­jem slu­ča­ju – o šta­pu ko­ji pru­ža mno­go, po sa­svim ko­rekt­noj ce­ni.

Sve po­pu­lar­ni­je si­li­kon­ske gla­vi­naj­re ko­ri­ste se kod nas za ci­lja­ni lov sko­ro svih vr­sta gra­blji­vi­ca, od so­ma i smu­đa, pre­ko bu­co­va, ban­da­ra i kle­na, do mla­di­ce. Go­to­vo ni­ko ih, me­đu­tim, ne ba­ca ka­da ju­ri štu­ku, jer se ne­ka­ko sma­tra da to ni­je ve­štač­ki ma­mac ko­ji bi ona ra­do na­pa­la. Da li je do­šlo vre­me da pro­me­ni­mo mi­šlje­nje?

I ove zi­me, kao i mno­gih pret­hod­nih, ri­bo­lov­ci iz ra­znih de­lo­va Sr­bi­je pe­ri­o­dič­no su hr­li­li u Go­lu­bac čim bi se pro­ču­lo da je ba­bu­ška po­če­la in­ten­ziv­ni­je da se ja­vlja u jed­noj od dve­ju ma­ri­na ili u nji­ho­voj bli­zi­ni. Ali bi­lo je i onih ko­ji ni­su bi­li to­li­ko str­plji­vi, već su na kult­ne te­re­ne od­la­zi­li on­da ka­da bi ugra­bi­li ma­lo slo­bod­nog vre­me­na