Kao i mno­ge na­še ma­nje te­ku­ći­ce, i re­ka Di­či­na, ko­ja te­če sr­cem Šu­ma­di­je, bi­la je ne­ka­da mno­go bo­ga­ti­ja ri­bom ne­go što je da­nas. Ali ono što je na njoj kra­jem av­gu­sta do­ži­veo naš sa­rad­nik po­ka­zu­je i ko­li­ko je pri­ro­da ja­ka i spo­sob­na da se sa­ču­va i ob­no­vi u krat­kom pe­ri­o­du. Je­dan ova­kav ri­bo­lov do­vo­ljan je da sva­ko shva­ti za­što mno­gi lju­di obo­ža­va­ju baš pe­ca­nje na ma­lim vo­da­ma

Ni naj­ve­ćim znal­ci­ma ne de­ša­va se ova­kav ri­bo­lov pre­če­sto. Koc­ki­ce su se ta­ko slo­ži­le da je me­sto iza­bra­no iz nu­žde da­lo ulov iz sno­va. Na­rav­no, da bi se to do­go­di­lo, osim ma­lo sre­će tre­ba­lo je ima­ti pra­vu pred­sta­vu o to­me gde bi ri­ba mo­gla bi­ti, spre­mi­ti od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu, oda­bra­ti op­ti­ma­lan si­stem i ma­mac... Sve to re­zul­ti­ra­lo je ulo­vom ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­la ri­be, na je­dan štap i jed­nu udi­cu, za jed­no pre­pod­ne

Na­pa­di smu­đa u br­za­ku su sna­žni i od­seč­ni, i naj­če­šći su na pre­la­zu ka­me­ni­tog dna u ze­mlja­no ili mu­lje­vi­to. Na kon­takt s ri­bom tre­ba re­a­go­va­ti istog ča­sa, ener­gič­nom kon­trom. Smuđ za­ka­čen u du­bi­ni ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka ne­će svo­jim po­na­ša­njem da­va­ti zna­ke da se išta do­go­di­lo. Što je krup­ni­ji, ta pa­u­za će bi­ti ve­ća, te na­kon kon­tre tre­ba sa­če­ka­ti pr­vu re­ak­ci­ju ri­be

Iako se od­vi­ja u ur­ba­nom am­bi­jen­tu, ovo je u iz­ve­snom smi­slu eks­trem­ni ri­bo­lov, jer ni­je la­ko na­ći slo­bod­no me­sto na kom ima ri­be, a tre­ba se i do­bro spre­mi­ti ka­ko bi­smo vr­lo kra­tak cug što bo­lje is­ko­ri­sti­li i pri tom pri­vu­kli što ma­nje pa­žnje, što je neo­p­hod­no uko­li­ko že­li­mo da još ko­ji put pe­ca­mo na is­toj po­zi­ci­ji. Zbog sve­ga to­ga, pra­vi grad­ski ba­bu­škar mo­ra da se po­na­ša bez­ma­lo kao ge­ri­lac na ra­ti­štu

Ne­ko­li­ko iz­la­za­ka na te­ku­će vo­de po­ka­za­lo je da je ovaj ele­gant­ni, la­ki a pri tom vr­lo sna­žni štap, iako kon­ci­pi­ran za pot­pu­no dru­ga­či­ju va­ri­jan­tu fi­de­ra, od­li­čan za lov krup­ne be­le ri­be ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma u te­ku­ćoj vo­di.

Sme­de­rev­ski plov­ka­ro­ši u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne ima­ju za­ga­ran­to­va­nu za­ni­ma­ci­ju – lov be­le ri­be na pri­stu­pač­nom i iz­da­šnom, ma­da ne i la­kom te­re­nu, kod sred­njo­ve­kov­nog utvr­đe­nja ko­je je sim­bol nji­ho­vog gra­da. Za­to su tu oku­plja­ju sva­kog po­po­dne­va.